Странице

уторак, 27. септембар 2016.

Kako je sve počelo? Šta se dogodi kada ti hobi promeni život? - Prvi blogorođendan!

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
I danas imamo veoma zanimljiv post po sredi a to je post koji priča o važnoj odluci koja se dogodila prošle godine na ovaj dan i koja je moj život okrenula za 180 stepeni.
Pre svega ovog vezanog za blog, ja sam bila još poprilično nezrela devojčica bez svog stava, sigurnosti i samopouzdanja. Bila sam devojčica sa problemima oko organizacije, pisanja sastava (verovali ili ne), izražavanja i raznih drugih stvari. Jedna stvar koja me je... da se tako izrazim "izdizala" bila je velika ljubav prema pripodnim naukama, naročito matematici i fizici. Na neki način sam želela da svo to svoje znanje podelim sa drugima, mada mi je prvo u planu bio youtube, ali bi sve oko njega je sve bilo veoma kompilkovano. Nisam imala uopšte dobru kameru, nisam imala nikakav pristup ljudima sa "one strane", nisma znala na koj način bih snimala... jednom rečenicom: Bila sam nespremna. Svi ti faktori su me pomalo odvraćali od ideje za bilo kakvim snimanjem i pokazivanja onoga što jesam, tako da sam tu ideju ubrzo i zaboravila... jer za Boga miloga ja "nisam bila dovoljno dobra".



Tako dok sam jednog dana gledala nešto na facebook stranici časopisa "HEJ!" videla sam jednu njihovu reklamu za nečiji blog (trenutno se stvarno ne sećam čiji je bio ali mislim da je bio Anjin sa bloga Anja's diary ) i kliknula na dati link. Bila sam oduševljena na koj način ta osoba piše i počela sam da je pratim i čitam svaki njen naredni post. 
Onda mi jednog dana na pamet pala ideja da svoj projekat koji sam htela da odradim na youtube-u stavim na blog. Ali, koliki god da sam tud ulagala shvatila sam da zadaci ne mogu da se postave na blog na način na koji ja želim (nije bilo oznaka tipa: razlomak, stepen,koren itd...) pa sam ubrzo i odustala. 


Što je vreme više prolazilo to sam ja više blogerki počela da pratim i da sve više uživam u "tom nekom" svetu. Sve je bilo tako identično dok ja jednog dana nisam poželela da pišem isto. U svesci sam beležila i zapisivala kratke teze o čemu bih pisala.
Na kraju sam napisala sam jedan post koji sam izbacila 24. septembra ali je moj blog i dalje bio nesređen i što je najvažnije, bio je podešen na "privatno". Tako sam ja provodila tri naredna dana uređujući ga i spremajući se da kliknem na meni to veoma važno dugme "javno". Ali postojalo je par pitanja. "Šta ako se nekome ne svidi ono što budem pisala?" "Šta ako odustanem posle nedelju dana?" "Šta ako duštvo sazna?" ... "šta ako?" "šta ako?". U jednom momentu, u toku dana 27.09.2015. kvrcnulo je u meni nešto i rekla sam sama sebi "Ja ovo želim da uradm pa šta bude dalje biće!" i zatim stisnula to dugme "objavi".



Prošla je jedna godina od tog dana iako se meni čini da su u pitanju samo nekoliko meseci. Popravila sam se. I to mnogo. Počela sam da se oslobađam po pitanju komunikacije, da budem organizovanija i samouverenija u ono što radim i volim. Da čitam više knjiga, obogaćujem svoj vokabular i pišem bolje i smislenije sastave. Ljudi su počeli da cene moje mišljenje pa su mnogi od njih primenjivali moje savete i koristili moje favorite. Doživela sam mnogo divnih iskustava i upoznala mnoštvo predinih ljudi sa kojima bih volela da još više učvrstim veze...



Na kraju volela bih da vam se svima zahvalim. Za sve one divne kometare koji su me pratili ceo ovaj put. Za sve preglede, poruke podrške i prijavljene korisnike. Collab postove i podelu iskustava. Trenutno, moj život ne mogu i ne želim da zamislim bez bloga i zato ću se svakim danom sve više truditi da udovoljavam i sebi i vama. Jer je to najbitinije. Evo jedna slika torte za kraj :). 
Резултат слика за rodjendanska cokoladna torta
Slika sa interneta 
Voli vas i ljubi vaša:


четвртак, 22. септембар 2016.

Maturska ekskurzija - još jedno iskustvo koje nikada neću zaboraviti = part 2 :)

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Ovaj post je trebao da izađe juče ali sam imala neki komplikacija oko kompjutera pa sam bila sprečena u tome. Ali dobro, mislim da mi nećete zameriti.
Za ovaj post vas čekaju utisci sa ekskurzije drugi deo sa 07.09. i 08.09. datuma. Nadam se da će vam se i ovaj deo dopasti kao što vam se i prošli dopao. Poseban pozdrav danas ima moj drug Nemanja koji je sa nestrpljenjem očekivao ovaj post :).
Posle kratko-dugog uvoda možemo početi :).

Drugog dana maturske smo imali obilazak manastira Rače kao i Bajine bašte. 
Kada smo i dalje pospani od prethodne noći ustali da doročkujemo bilo je 8 sati. Doručkovali smo, bili malo po sobama i celom hotelu sveukupno (pili smo toplu čokolodu u baru) sve do 10 sati kada je došlo vreme da se krene putem Rače. Manasatir je zaista predivan i ostao mi je u veoma lepom sećanju. Slušali smo predavanje o manastiru, kupili smo neke suvenire i zapalili sveće. Posle tih aktivnosti smo imali malo vremena da prošetamo oko manastira pa smo se zatim ukrcali nazad u autobus sa namerom da odemo do Bajine bašte.

Manastir...








Zatim smo išli u Bajinu Baštu u botanicki muzej gde smo videli sve odlike biosvere na prostorima Tare. Uživali smo gledajući razne vrste insekata, dreća, cveća, prepariranih životinja i ostalih veoma zanimljiih stvari. Takođe smo i tamo kupili par magneta i tražili na 3D karti gde se nalazi naš hotel "Omorika". 
Kada smo zaršili sa razgledanjem botaničkog muzeja malo smo se šetali Centrom pa smo otišli u "Ideu" da kupimo neke neophodne stvari za sutrašnji put.





3D mapa Tare





*---*







Sledećih par sati smo proveli na ručku i u svojim sobama. Ručali smo, slušali jedne te iste pesme po hiljadu puta, šetali se, pili još jednu toplu čokoladu, vozili se liftom (iako sam se liftom vozila sigurno milion puta ove vožnje su bile doživljaj zbog mojih plašljivih drugarica i "starog" lifta) slikali se i imali trač partiju. Nakon tih nekoliko sati odmora su neki otišli na bazen dok sam ja sa mojoj najboljom drugaricom i još drugara (kao i nastavnicom teničkog (razredni starešina drugog odeljenja)) išla da se prošetam "Omirika"-inom trim stazom. Šetali smo dobri jedan i po-dva sata a što je najgore nono-stop smo išli uzbrdo. Tako da sam isprepešačila stazu za celo leto :). U toku staze imate i par prepreka koje možete da prelazite uz upusta, tako da je muškoj ekipi šetača bilo veoma zanimljivo.

Hotel u kome smo odsedali...






Posle zamorne šetnje smo imali večeru pa posle toga neku žurkicu koja je bila slična kao i ona koja je bila odžana prethodne večeri. Divno smo se proveli pa nas je i posle žurke čekalo dugočasovno pričanje u sobi kao i "hvatanje" interneta koji je btw. dostupan samo u hodniku pa smo nas tri bukvalno sedele naslonjene na vrata. 

"Hvataju" internet

Slika koju sam zaboravila da ubacim juče...sory Mako..

Takođe zaboraila da ubacim...
Interesantna činjenica: ONA je niža od mene :)

Sa besti, mada smo ispale veoma, veoma čudno...

Takođe slika od prošlog dana... sa pumpe :)

Sutradan smo doručkovali i maksimalno iskoristili preostalo vreme u hotelu. Zatim smo išli po još suvenira koji su se prodavali po uličnim tezgama. Još jenom išli do prodavnice, šetali se i ponovo otišli u hotel na ručak. Tamo smo i jeli tortu koju smo kupili našem drugu koji je taj dan slavio rođendan. Posle torte smo otišli u autobus i krenuli za Valjevo.



Tezge sa suvenirima
  

Put do Valjeva i Brankovine sam uglanom prespavala zbog prevelikog umora koji me je stigao zbog neprospavanih noći. Kada smo došli u Brankovinu tamo nas je čekao vodič koji nam je pričao zanimljivosti o ovom delu i Desanki Maksimović. Posetili smo njen grob, crkvu Svetog Arhangela Mihajla i Gavrila, staru i novu školu kao i dvorište sa ponekim kolibicama.


Grob Desanke Maksimović






















"Magareća" klupa...


Deca savremenog veka i učionici novog veka :)



Posle obilaska Brankovine otišli smo u Valjevo da malo prošetamo. Išli smo do pekare da kupimo nešto za jelo. Išli smo obilaznim putem jer su kod Centra snimali film  "Zona Zamfirova 2". 
Potom smo krenuli kući i vratili se oko 8 sati uveče.

Ispred je sniman film


Zanimljiva skulptura...

I to je to za ovaj post,  ja sam se veoma lepo provela na mojoj ekskurziji i drago mi je da je sve prošlo kako treba (osim gripa pod kojim sam sada :)) Žao mi je što su neke fotografije koje su fotografisane unutra ispale mutno ali to je sve posledica lošeg svetla...
Nadam se da vam se moj post dopao. A mi se vidimo u nekom od narednih u kome ćeme obrađivati neku, meni, uobičajenu temu.