"Da sam znao kako prija mi brzina"

Zdravo svete! Moderna Štreberka ovde... Anastasija ovde :)

Nekoliko godina starija, rekla bih puuuuno godina zrelija. Prođoh svašta, a tek mi je 18. Prođoh ništa, a već mi je 18.  

Osvojila sam svoju prvu medalju. Bronzanu - ali kao da je zlatna, borila sam se za nju svime što sam imala. Za par nedelja idem na takičenje iz debate, radujem se neverovatno. 

Odgledala sam sve Harry Potter filmove 3 puta (neke delove i više, ali shhhh) i planiram još jednom u toku ovog meseca. Dobila sam svoj prvi profesionalno-amaterski fotoaparat (tako nešto postoji zar ne?) i oduševila se fotografijama. Prva fotografija bila je fotografija mojih roditelja, obična u kućnoj atmosferi. Definitivno omiljena zauvek. Škljockala sam malo i za školski sajt, ponosim se time, heeej. Pisala sam konstantno i puno, a onda prestala i napravila pauzu od drugih 8 meseci bez i jedne jedine rečenice. Slušala sam staru rok i pop muziku pretežno iz 80-tih i folk muziku današnjeg doba. Dotakla sam dno života života kako bi rekao Toma Zdravković. U prethodnih 5 meseci pesmu "Hotel California" odslušala sam najmanje 300 puta. Odsekla sam kosu sa poprilično velike dužine, a onda postala "dečak". I dalje preživljavam korona virus, pevala sam "Ova soba je moj karantin". Što je najvažnije živela sam, Hey Heeey Heeeeeeeey. 

Rastrzana između želja da otputujem negde dalego gde ne znam šta će biti sutra i da se tačno pridržavam svojih želja i ambicija shvatila sam da je srednjoškolsko doba možda najlepše, ali definitivno najmučnije. Puno želja, teška ispunjavanja. Teške teme prolaze umovima koji razmišljaju. Moralno, nemoralno, religija, sreća, ljubav? Smešno je zapravo. 

Živiš za trenutke kada sediš u hladu po toplom danu, osećaš vetar na licu i smeješ se budalaštinama sa najboljom drugaricom. Zašto dino-smoki ima da se kupi samo u Disu? Posle udari saznanje da se svakog dana susrećemo sa smrću, slušamo kako ljudi umiru, nove vesti svakog dana, vlast se ponaša kao da ne zna šta radi, maske štite - maske ne štite, čuvajte sluzokožu, moguće izgraditi anti-tela, moguće je zaraziti se opet... Zamljotresi, požari, eksplozije. Da ne pričam o tome da smo generacija koja se borila za ljudska prava po celom svetu, počevši od Black lives matters pa sve do protesta u Beogradu. Mir i vladavinu prava tražimo. Ostalo je nevažno. 

Zato hajde. Udahni duboko vazduh koji ti je dat. Ceni vreme koje imaš sa ljudima koje voliš, dobro ih pogledaj, zapamti taj osmeh koji mnogo voliš, taj glas koji ide za oktavu više kada priča sa tobom, oči koje sijaju neverovatnim sjajem kada se priča o stvarima koje vas čine srećnima. Zagrli jače kada možeš, ali pazi da zaštitiš sebe i druge. Slušaj više, gledaj bolje, pevaj jače. Podeli osmeh, kratak sa jasnom namerom, pa čak i ispod maske - onaj pravi ne može ni sa čim da se sakrije.Voli svime što imaš. "Ako ćeš da udariš, udari dok se ne slomi".  Shvati da ti prija brzina i da ako bi živeo brže onda živi. Ne žali ni za čim. Sve će se srediti. 

Iako volim svoje dubokoumne postove počinje da mi bude muka od njih. Zato se nadam nekoj lepšoj temi sledećeg puta kad se čitamo

Vidimo se u narednom postu, pozdravljam vas do tada. Adios amigos!