Peti blogorođendan

 Hey hey heeeey!

Na današnji dan napisala sam svoj prvi post. Imala sam samo 14 godina. Imao je neke veze o upoznavanju. 50 činjenica o meni. Vrlo popularna tema tada, sećam se da je Marija Žeželj izbacila video na tu temu u slično vreme kada i ja. Čudno vreme. Imala sam i ja sama neki čudan plan u glavi i veoma drugačije ambicije nego što ih imam sada. Sećam se, želela sam da budem programer. Ne baš striktno sa tih 14 godina, ali oko te godine, oduzmi jednu ili dodaj dve. U smešne okolnosti me je život dovodio od tada, možda su i one bile ključne u promeni mojih stavova. Pa onda dolazimo do teze - da li su godine te koje te menjaju ili iskustva kroz koje prolazimo tokom njih. Upoznala sam puno ljudi, sa malim brojem sam zapravo ostala u onom pravom kontaktu, međutim, kada bih videla neke osobe na ulici mogla bih da im se javim sa prijatnim osećajem. I zahvalna sam na tome. Bože, zahvalna sam na svemu. I ne bih da dramatizujem ovaj srećan momenat kada je i faktički i tehnički moj drugi rođendan u kalentarskoj godini (drugi po važnosti makar, prvi po datumu), ali osećam se sentimentalno. Ne onako gde nam oči ispadnu posle plakanja kada shvatimo da više nećemo biti u kontaktu sa ljudima koje smo toliko voleli nekoliko meseci ranije, već ona srećna, lagana sentimentalnost. Hvala i tebi koji ovo čitaš. Hvala na svakom pregledu, komentaru, collabu i svemu što ovaj blog čini jedinstvenim :)

Zato Moderna Štreberko, moj BLOŽE, srećan rođendan. Idemo u dalje obede :D

Šaljem puno ljubavi, ostanite sigurni, a ja se nadam da ću u nedelju, kako i priliči, napisati jednu Nedeljnu preporuku. Lav ja! 

"Da sam znao kako prija mi brzina"

Zdravo svete! Moderna Štreberka ovde... Anastasija ovde :)

Nekoliko godina starija, rekla bih puuuuno godina zrelija. Prođoh svašta, a tek mi je 18. Prođoh ništa, a već mi je 18.  

Osvojila sam svoju prvu medalju. Bronzanu - ali kao da je zlatna, borila sam se za nju svime što sam imala. Za par nedelja idem na takičenje iz debate, radujem se neverovatno. 

Odgledala sam sve Harry Potter filmove 3 puta (neke delove i više, ali shhhh) i planiram još jednom u toku ovog meseca. Dobila sam svoj prvi profesionalno-amaterski fotoaparat (tako nešto postoji zar ne?) i oduševila se fotografijama. Prva fotografija bila je fotografija mojih roditelja, obična u kućnoj atmosferi. Definitivno omiljena zauvek. Škljockala sam malo i za školski sajt, ponosim se time, heeej. Pisala sam konstantno i puno, a onda prestala i napravila pauzu od drugih 8 meseci bez i jedne jedine rečenice. Slušala sam staru rok i pop muziku pretežno iz 80-tih i folk muziku današnjeg doba. Dotakla sam dno života života kako bi rekao Toma Zdravković. U prethodnih 5 meseci pesmu "Hotel California" odslušala sam najmanje 300 puta. Odsekla sam kosu sa poprilično velike dužine, a onda postala "dečak". I dalje preživljavam korona virus, pevala sam "Ova soba je moj karantin". Što je najvažnije živela sam, Hey Heeey Heeeeeeeey. 

Rastrzana između želja da otputujem negde dalego gde ne znam šta će biti sutra i da se tačno pridržavam svojih želja i ambicija shvatila sam da je srednjoškolsko doba možda najlepše, ali definitivno najmučnije. Puno želja, teška ispunjavanja. Teške teme prolaze umovima koji razmišljaju. Moralno, nemoralno, religija, sreća, ljubav? Smešno je zapravo. 

Živiš za trenutke kada sediš u hladu po toplom danu, osećaš vetar na licu i smeješ se budalaštinama sa najboljom drugaricom. Zašto dino-smoki ima da se kupi samo u Disu? Posle udari saznanje da se svakog dana susrećemo sa smrću, slušamo kako ljudi umiru, nove vesti svakog dana, vlast se ponaša kao da ne zna šta radi, maske štite - maske ne štite, čuvajte sluzokožu, moguće izgraditi anti-tela, moguće je zaraziti se opet... Zamljotresi, požari, eksplozije. Da ne pričam o tome da smo generacija koja se borila za ljudska prava po celom svetu, počevši od Black lives matters pa sve do protesta u Beogradu. Mir i vladavinu prava tražimo. Ostalo je nevažno. 

Zato hajde. Udahni duboko vazduh koji ti je dat. Ceni vreme koje imaš sa ljudima koje voliš, dobro ih pogledaj, zapamti taj osmeh koji mnogo voliš, taj glas koji ide za oktavu više kada priča sa tobom, oči koje sijaju neverovatnim sjajem kada se priča o stvarima koje vas čine srećnima. Zagrli jače kada možeš, ali pazi da zaštitiš sebe i druge. Slušaj više, gledaj bolje, pevaj jače. Podeli osmeh, kratak sa jasnom namerom, pa čak i ispod maske - onaj pravi ne može ni sa čim da se sakrije.Voli svime što imaš. "Ako ćeš da udariš, udari dok se ne slomi".  Shvati da ti prija brzina i da ako bi živeo brže onda živi. Ne žali ni za čim. Sve će se srediti. 

Iako volim svoje dubokoumne postove počinje da mi bude muka od njih. Zato se nadam nekoj lepšoj temi sledećeg puta kad se čitamo

Vidimo se u narednom postu, pozdravljam vas do tada. Adios amigos!

June in photos (Serbia)

Hello smart world, your nerd here!
Today I'm showing you photos that I shot in June. I hope you will enjoy. 

Catholic church in "Vršac"

City Library in "Sombor" .  

I ADORE sky. 

Salad from McDonalds. My favorite.

Serbian people love food. So, good cheeses are all around the place. My mom is big fan of these french cheeses, and that's why I took this photo.  

The weather was pretty wet these days, but the nature was beautyful and so green

Hrono wellnes cookies by me and "Fault in our stars" in at first bad days. Nothing better,

Well, is it for this post. See you in next one. Bye!

Dušu da isplačeš

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde?

Jel tako glasio moj uvod? Trenutno mi mozak baš ne radi. Dugo nisam pisala. Stvarno dugo. 
Kao prvo, kako ste, kako preživljavate vrućinu, da li je uopšte preživljavate? 
Ja, evo dobro sam, živa koliko mogu da budem, noseći na "svojim nejakim plećima" insulinsku rezistenciju (post Vitkog gurmana molim!). Klimava sam po mnogim statusima ovoga društva i nisam sigurna kako se nosim sa svime time i kako ću se nositi. Ali ono pozitiva na prvom mestu! Ili ne?

Pa, kada si tinejdžer (adolescent, deliktno "nesposoban" (ako ćemo pravnim rečnikom)) nije sve baš uvek ružičasto. Višak hormona nas ubija. Blago rečeno. Mislim, mene lično ne ostavlja na miru (a znam i par osoba iz okruženja sa istim iskustvom). Društvo nas guši, roditelji nam se čine kao akrepovi (moje skorašnje otkriće - nisu), škola nam se čini nepotrebnom, pretvara nas u brojeve. Mi se trudimo da plutamo po mulju. Držimo glavu gore da nas neka boleščina ne bi žive pojela ne primećujući da su nam misli te koje su nam najviše bolesne. Zaražene. 

Ono, pre nekoliko dana sam sa majkom gledala film "Five feet apart" (inače ekstemno gotivan film - velika preporuka za gledanje) i bila sam manje-više smirena na kraju, ali ljudi moji kada sam ja otišla u sobu plakala sam minimum pola sata. Nekad se jednostavno desi da plačem bez ikakvog posebnog razloga. Ljuta sam na sve žive (čitaj: naročito na sebe) i delujem dosta nezadovoljno. Ponekad. 

Čitam novine, mnogo ubistava, mnogo samoubistava, nesreća. Ljudi su gubili kuće, stanove, živote. A ja? Ja sam gubila sebe. 

Neke stvari morala sam sama sa sobom da rasčistim. I neke sam i rasčistila sinoć. Samo mi je kliknulo. Te danas, da me je neko video rekao bi da sam prethodnih dana bila bolesna i da sam danas ozdravila. I jesam. Bolje mi je. 

Normalno je biti tužan, bez volje za životom, duševno bolestan, kako god želite. Bitno je da se izvučete. Bitno je da se svi kolektivno izvučemo. I hoćemo. 

Samo mi pruži ruku.

Serije i filmovi koje sam odgledala u poslednje vreme

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Danas, kao što vidite po naslovu, ću pričati o serijama i filmovima koje sam odgledala u poslednje vreme. Pod izraz "poslednje vreme" mislim nekih  4-5 meseca unazad. Gledala sam malo "stvari iz čudesnih kutija" za vreme raspusta, malo na samom početku škole, i ponekad sam uspela i da ugrabim koju epizodu ili film ovih dana. Tako da, počnimo sa listom!

1.TAG (Ti juriš).
Jedna veoma zabavna i predivna komedija. Ja sam je gledala u bioskopu sa drugaricom i zaista mi se mnogo svidela. Radnja filma okrenuta je ka 5 muškaraca, najboljih prijatelja, koji još od malena svakog maja meseca igraju jednu igru - jurke. U toku igre rizikuju različite stvari poput posla, braka...
Međutim, jedan prijatelj od sve petorice nikada nije bio uhvaćen tako da su ostala četvorica odlučila da ga "zapljunu" baš ove godine. Jer je najranjiviji - ženi se. 
Sad kako će se film završiti, na vama je da sami otkrijete :).

Ocena: 9/10

2. Heathers (Smrtonosna privlacnost)
Serija, koja je snimljena po istoimenom filmu iz 1989 digla je dosta prašine pre nekog vremena. Da li su tinejdžerski problemi prikazani na pravi način? Da li će nekog tinejdžera ova serija duboko potresti ili slično... I iskreno, zanimalo me je da li je serija takva kakva je i predstavljena. Brutalno prikazana mogućnost dešavanja stvari. Na neku foru kao i 13 razloga zašto. Samo na izopačeniji način. Mada se radnja se ne vrti samo oko jednog lika. 
Priliku sam imala da je pogledam kada je izašla na HBO i smatram da je treba odgledati. Dosta je poučna i prikazuje kakav svet zapravo može biti. Glavni ženski lik negde na sredini serije pokazuje svoje pravo lice koje me zapravo veoma iznenađuje. Veronika, koja je delovala kao osoba kojoj je samo sve prešlo preko glave zapravo će voditi celu fabulu serije,
Ocena: 7,5/10

3.To the bone (Do koske)
Ja ne znam da li je iko od vas koji ovo čitate odgledao ovaj film. Ali ljudi - ovo je prebrutalno. Priča o devojci koja je bori sa anoreksijom. Da bi se izlečila od bolesti koja ju je zadesila ide po raznim centrima za pomoć koji joj baš i nisu od pomoći (kako ironično). Međutim, na nagovor porodice, odlučuje da proba još jednom. Tamo upoznaje nove prijatelje koji se bore sa istim problemima, doktora koji se trudi da joj tamo bude što bolje moguće, dečka u koga se zaljubljuje a ni sama nije svesna toga... 
I taman kada je mislila da napreduje stvari kreću po zlu - greška koju misli da je uradila u životu i koja je dovela do smrti jedne devojke sada je progoni, svađa se sa jedinim momkom koji joj nešto znači, devojka za koju se jako vezala doživljuje stravično i iskustvo i slično... 
Neću vam otkriti kako će se film završiti, ali nešto ću vam reći - gledanje do samog kraja neće biti lako. 
Ocena:10/10

4. Famous in love (Slavna i zaljubljena)
Još jedna lepa serija, samo sa srećnijim sižeom. Radnja prati studentkinju Pejdž koja živi jednim skroz normalnim životom u Americi u zajedničkom stanu sa svoja dva najbolja prijatelja. Međutim, jednog dana drugarica je nagovara da pođe na tu super, kul audiciju za novi film u kome će glumiti najveće zvezde Holivuda. Na iznenađenje svih, Pejdž dobija glavnu ulogu i upoznaje se sa svetom slavnih koji je pun zamki i spoticanja.
Ocena:8/10

5. Guidance (Školski pskiholog)
Još jedna serija sa HBO-a! I još jedna serija vezana za srednjoškolski život tinejdžera. Svaka sezona, vezana je za novu generaciju, školu. U njoj postoje prisutni elementi misterije, i najčešći posao školskog psihologa u ovoj seriji je da razotkrije šta je zapravo dovelo do nekog događaja.  Koliko znam ima tri sezone, međutim odgledala sam samo prve dve i konkretno te dve mi se poprilično sviđaju.
Ocena: 9/10



Iiii to je to za danas, a mi se čitamo u narodnom postu!

3 stvari koje volim i 3 stvari koje ne volim kod srednje škole

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Pa, moja prva godina srednje škole završila se pre 9 dana. I vau, bilo je interesantno. Moram priznati da srednja škola ima pozitivniji uticaj na mene nego što je imala osnovna. I da, prva godina prošla je neopisivo brzo i lepo da, kada je počeo raspust nisam zapravo bila svesna da je stvarno počeo.
Ali, svaka priča ima dve strane - pa tako i srednja škola. U nastavku napisaću vam šta to volim, a šta to ne volim kod srednje škole. 

Stvari koje volim:

1. Odlično društivo.
I zaista ne znam zašto, verovatno jer većina nas tamo ima slična interesovanja i ciljeve... a i zato što smo stariji. Tako da je moj sveukupni osećaj je da je srednjoškolsko društvo dosta bolje od osnovnog.

2. Đački klub
Jedno veoma kul mesto gde najčeće provodimo vreme kada imamo prazne časove. Slušamo muziku, jedemo, šalimo se i slično. Zaista jedna pozitivna prostorija :).

3. Dobri profesori.
Pa, u tu grupu spadaju oni nam profesori koji imaju razumevanja kada nešto ne možeš da stigneš da naučiš, izlaze u susret, sa ljubavlju objašnjavaju svoju lekciju, shvataju da njihov predmet nije najbitniji u stručnoj školi gde stvarno taj predmet nema toliki značaj i slično ;).

Stvari koje ne volim:

1. Zaključavanje kabineta.
Naša škola je dosta velika, i prima zaista veliki broj učenika u toku jedne smene. Sad, stvar je u tome da na hodnicima ima malo klupica. To može izazvati jedan problem. Mi, đaci, nemamo gde da sačekamo čas. Moramo da stojimo isred kabineta dok je profesor ne smiluje da nam otključa kabinet kada dođe sa dnevnikom.

2. Pričanje na sred stepenica.
Opet citiram: "naša škola je dosta velika i prima zaista veliki broj učenika u toku jedne smene". Imamo tri sprata i puuuuuno stepenica da prođemo od jednog do drugog kabineta. Kada se neko isred vas nacrta i krene da priča sa osobom koja je na gornjoj strani srepenica, a usput stoji i tako zaustavlja ceo školski saobraćaj. Ma daj, zar stvarno sve naš koji stojimo iza tebe zanima da li je neki Petar, Žika, Miloje objavio sliku na instagramu. 

3. Loši profesori.
To su oni profesori koji misle da je njihov predmet najbitniji, da samo njihov predmet treba da se uči, "iako je ovo stručna škola gde taj predmet nema šta da radi", koji ti odmah da jedinicu kada nešto ne naučiš, traži bilo koju manu u tvom odgovaranju da bi ti smanjio ocenu i slično...

I to je to za ovaj post dragi moji. Pišite mi u komentarima šta to vi (ne)volite kod svoje škole - bila ona srednja, osnovna, fakultet... 
Voli vas vaša Moderna Štreberka. 
A.M.

Današnji smisao Bloga... - collab post

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Da, nije me dugo bilo. I ne, neću trošiti deo ovog virtuelnog papira da bih se pravdala kako sam imala obaveze oko škole, zdravstvene probleme, društveni život, itd. itd... I sami znate kako život pravi prepreke na svom putu... pa se, ono, nadam da me istinski razumete. Ako ne, i to je u redu :).
Btw. Ovo je collab post sa dragim Mihajlom sa bloga "Priče jednog budućeg srednjoškolca" tako da obavezno pročitajte njegov post na ovu temu.

Za blog, saznala sam početkom leta 2015-te godine. I wow, kako sam tada bila oduševljena. Sviđali su mi se postovi koji su pisani onako istinski, srcem. Gledala sam kako se razni blogeri međusobno podržavaju. pisu postove, znaju da su tu jedni za druge... Kako je svaki post imao "ono nešto". U mnogim situacijama i sama sam se pronalazila, smejala se kroz mnoge postove, plakala takođe, i uvek bih ostavila po koji komentar podrške. Čisto da ta osoba koja piše iza ekrana zna da ga neko tamo podržava i da je tu uz njega.

Međutim, što vreme više prolazi to više ne mogu da razaznam tu iskru koja se nalazila kod nekih blogera. Čije sam postove cenila sto-procentno i koje nisam propuštala "ni za živu glavu". 
U ovom hobiju sponzorstva su veoma opasna jer mogu da naš blog odvedu u pravcu u koji mi ne želimo da ide.

Pa, ja bih vama, mojim kolegama blogerima, predložila da započnemo novi nalet blogera. Da se svi međusobno održavamo i da ne damo na ovaj naš mali kutak koji imamo. Jer vredi. O moj Bože, kako puno vredi :).