DIY - kasica za novac...

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Pre nekog vremena sam napisala post Spring is coming u kome sam rekla da sam odlučila da napravim neke promene. Jedna od promena koju planiram da uvedem je štednja novca. Mislila sam, da ako bih ukrasila moju kasicu (koja je, verovali ili ne, bila obična konzerva od Ness kafe) mogla bolje i uspešnije da uštedim. Moja mama se oko pre godinu dana bavila "Dekupažom" tako da joj je ostalo ponešto od opreme. Tako da sam odlučila da svoju konzervu ukrasim Dekupažom. Pa počnimo!

Stvari koje su vam potrebne:
- Konzerva.
- Salvete.
- Lepak.
- Bela farba.
- Sunđerćić.
- Četkice.
- Lak.
- Stare novine.
- Makaze.
- Papir (može i ne mora)
- Nalepnice (može i ne mora)
- Bojice (može i ne mora)
- Fen (može i ne mora)

Korak 1: Kao prvo obavezno pripremite vašu radnu površinu. Raščistite sto i stavite stare novine na njega da ga ne biste umazali. Uzmite belu farbu stavite je u posudicu, umočite sunđerćić i krenete da utapkavate boju u konzervu. Ako želite da ubrzate proces slobodno je osušite fenom. Boju utapkavate 2X. Za vreme  dok se boja suši uzmete poklopac i isečite otvor na sredini da bi ste kroz njega ubacivali novac. 

Korak 2: Zatim uzmite salvete (ja sam ove kupila u Dm-u), odvojite slojeve i sačuvajte taj poslednji sloj. Uzmete lepak, malo ga rastvorite i namažite ga na konzervu. Posle toga taj poslednji sloj polako stavite na lepak uz pomoć četkice. Izravnajte površine i uzmite fen i osušite konzervu.

Korak 3: Ovo je i završni korak. Uzmite nalepnice i zalepite kako god želite. Ja sam iz zalepila u neku zamišljenu liniju. Uzela sam papir, nacrtala srca, obojila ih, isekla i zalepila na vrhu konzerve. Kada to završite uzmite konzervu (naravno bez poklopca) i namažite lak tankim slojem. Morate da pazite ruke jer se lak jaaaako teško skida... I kada završite sa svim tim videćete da će vaša kasica biti SAVRŠENA.

I to je to za ovaj post, nadam se da vam se dopao...a mi 

se vidimo u sledećem! 

Iz ugla jedne tinejdžerke: Mrtvo more - kao stilska figura ljudi....

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Gledam slike na We <3 it-u i sine mi ideja. Da li ste pročitali lektiru Radoja Domanovića "Mrtvo more"? Ako niste obavezno je pročitajte, jer verujte mi, neke stvari će vam biti jasnije. 

Mi svi zajedno živimo na jednoj planeti - planeti Zemlji. Ima nas približno 7 milijardi. Svako raste sa nekom svojom pričom. Svako se bori u svojim ratovima. Svako je drugačiji! Ili bar mislimo tako. Koliko jezika ima na ovoj planeti? Koliko religija? Ne znamo im broja. Koliko približno lica iz svog života pamtite? Koliko ste ljudi videli? Koliko ste ljudi čuli? Bezbroj! Spolja svi izgledaju različito. Ali unutar ljudi postoji nešto što počinje da me plaši. Znate li koliko puta ste promenili svoje mišljenje zbog drugog koji se ne slaže sa vama? Zamislite ovako: vidite jednu prelepu majicu u izlogu, a u šoping ste išli sa drugaricom, vama se ta majica strašno sviđa ali vaša drugarica misli da je grozna. Šta ćete uraditi? Ja bih se iskreno složila sa drugaricom i pognute glave izašla iz radnje za njom. POGREŠNO!  Mi se bojimo da iskažemo svoj stav, da kažemo šta mislimo. Bojimo se posledica, podsmeha, i ogovaranja.  Šta ćemo ako se majica koja se ne sviđa našoj drugarici ne sviđa ni ostalima, pa kada krenu da se smeju...lele. Pa šta ćemo onda, čak i ako se nekoj drugoj drugarici stvarno svidi majica rećiće da je ružna da se ne bi izdvajala iz mase. Mase u kojoj se svaka žrtva koja ima bar malo različitosti u sebi guši.

Znate li šta je mrtvo more. To je najmirnije jezero na svetu. Nema talasa, cunamija...ničega.Voda je ustajala, zelena i smrdljiva. Ljubomora je čudo! Kada ljudi vide nekoga ko se izdiže, pravi korake, pravi talase, spuštaju ga na zemlju,  nedajući mu da ustane. Zato mi "štreberi" ponekad nismo prihvaćeni u društvu...zato nas i ismevaju. Ne mogu da prihvate da je neko drugačiji od njih, da ima bolju ocenu, da se trudi za nešto za šta se drugi ne zalažu. 

Zato se bojim ljudi. Bojim se da "sutra" na svetu neće biti čoveka koji je različit. Da li ste primetili da svaki dan radimo iste stvari. Da nam je tako zacrtano. I svi odrasli rade iste stvari svaki dan. Ustaju, idu na posao, vrate se, jedu, popričaju sa porodicom i idu na spavanje. Ljudi koji imaju problema sa zdravljem ne idu čak ni na posao, nemoćni su da rade tako nešto...njima je još gore. Pa zar vam nije dosta toga?! Svaki dan isto, isto, isto! E pa meni je dosadilo! Ne želim više da pratim masu, ne želim više da se bojim šta će drugi reći, ne želim više da svaki dan radim iste stvari, ne želim da budem još samo jedno lice pored kojeg ste prošli skroz nezainteresovano. Zato pišem blog, zato idem na takmičenja, zato učim, zato me zovu štreberkom, zato mi ne daju da ustanem...zato to želim da se izdignem iz mase. Zato vama kažu da ne trebate da radite druge stvari, da vežbate neki sport, neku novu tehniku...ne žele da vas doživljavaju čudakom. VI ne želite da vas doživljavaju čudakom. Koliko imate ne ispunjenih želja? Koliko ljudi je umrlo a da nije ispunilo stvari o kojima mašta. Mnogo! Nemojte da pravite istu grešku! Radite na sebi, rizikujte...neko će vam se smejati, izbegavati vas? Baš vas briga! Vi pratite svoj cilj, svoje snove i nemojte da nikome date da ga uništi jer to je stvar koja će vas uvek držati u životu...vera.

Nadam se da ste shvatili poruku koju sam htela da vam prenesem i da ste počeli da se budite. Da težite ka svojim snovima i stavovima. I zapamtite: VI TO MOŽETE!

Spring is coming...

Zdravo pametni svete vaša štreberka ovde!
I kao što već znate proleće nam dolazi 21. marta što znači za samo dva dana! Dobila sam inspraciju za ovaj post na času istorije ( da dobro ste pročitali ). U našoj knjizi postoji lekcija pod nazivom "Buđenje naroda". Na sred časa mi je sinula ideja, tako da sam odmah izvadila blokčić i napisala svoju ideju.

Pa, pošto su ljudi iz Nemačke, Italije i Austrije shvatili da njihov život ima nekoliko nedostataka, odlučili su da se bore za svoja prava. Uneli su nekoliko promena u svoju državu što je još više dovelo do jačanja države i samog naroda u njoj. Tako da, odlučih da i ja napravim promene koje će moj život učiniti uspešnijim i ispunjenijim. Pa, počnimo!

1. Pisanje dnevika!

Ja sam se potpuno raznežila kada sam u poslednjih par dana 

čitala moje dnevnike. Čitala sam i smejala se, plakala i čudila mojim tadašnjim izjavama. Bila sam dete koje je sve pisalo na papir. Smejala sam se mojim postupcima. Postupala sam naivno i bez razmišljanja, ali sam  i tada bila veoma srećna. Plakala sam kada sam čitala svaki red koji sam pisala o udesu i lošim stvarima. Dnevik je jedna stvar koja je vredna pisanja, u koju treba uložiti truda jer kada budeš čitao sve to, setićeš se kroz koje si stvari prolazio kao manji i koje bezbrižne stvari su te usrećivale. Planiram da pišem dnevnik o mojim osećanjima i dnevnik o mojim putovanjima. Šta vi mislite? Pišete li vi dnevnike?

Moj prvi dnevnik... <3

2. Putovanja!

To je ono što me veoma usrećuje. Nema veze ako putujem van granica države ili opštine važno mi je da uživam gledajuću prelepo mesto koje je predamnom. Mnogo se radujem svim vrstama putovanja i obilaženja svih znamenitosti tog mesta. Jedva čekam da idem na ekskurziju koja se održava 13. maja. Obilazimo sve znamenitosti Sremskih Karlovaca i Novog Sada. U Novom Sadu sam i bila nekoliko puta, ali nikad nisam bila u Sremskim Karlovcima, tako da jedva čekam da vidim njihovu čuvenu gimnaziju... :) 

3. Sakupljanje novca!

Da, uvek, ali uvek, čim sakupim neku određenu količinu novca ja je potrošim na neku budalaštinu u obliku hrane. Odlučila sam da promenim tu lošu naviku iz korena. Sakupljam dinarčiće koji se uvek nađu po kući, kada idem u nabavku sa roditreljima uvek ostane sitan kusur koji ja na kraju pokupim. Za sada sam veoma zadovoljna dosadašnjim uspehom, težimo ka velikoj sumi novca pa ćemo da idimo šta ćemo sa njom :)

4. Zdrava ishrana!

Kao što i sami znate ja sam ove godine ( u februaru ) krenula na hrono ishranu. Ja vam stvarno preporučujem tu isranu. U tom postu sam dobila mnogo kritika da ne idem na dijete, da su loše po nas... itd, itd. Hrono ishrana nije ni približna dijeti. Ona nam pomaže da se suočimo sa problemima tipa: glaobolja, vrtoglavica, problemi sa stomakom. A usput ako imate koje kilo viška veoma ćete lako skinuti. Ja sam pre ove ishrane imala velikih problema sa glavoboljom i lošim držanjem, a i tih par kila viška... Tih nekoliko kilograma sam mogla da skinem kako god poželim. Nije ih mnogo, tako da to i ne bi bio veliki problem. Ali sam ja težila ka zdravoj i uravnoteženoj ishrani koja me je promenila iz korena. Te' fizički te' psihički.

Tog dana kad sam otišla tamo sve je krenulo na bolje tako da ne odustajem od toga. Jedan od ciljeva proleća će biti bavljenje većom fizičkom aktivnošću i nastavak zdrave ishrane.

To su te neke osnovne stvari koje ja želim da uradim a i vama ih preporučujem. Za sledeći ili "onaj tamo" post očekujrte DIY za proleće... a mi se vidimo u sledećem postu.

Infinity book box - martovski paketić.

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Danas kada sam se vratila iz škole na stolu me je čekao moj paketić koji sam dugo očekivala. Paketić je došao malo kasnije nego inače, ali nema veze...i ovako je sasvim dobro. 
Ako neko ne zna Infinity book box dolazi svakog meseca (ako ga naručite) na vašu adresu. U paketiću se nalazi jedna knjiga i još po neke knjiške stvarčice. Vi ne znate šta će biti u paketiću tako da je to kao paketić iznenađenja, a ja volim iznenađenja :). Ako želite d poručite svoj aprilski paketić možete to učiniti na stranici Eme: Bookmarks by Ema - obelezivaci za knjige. Sam paketić košta 650 dinara a sa poštarinom ispadne približno 900 dinara.

Prva stvar koju sam izvukla iz mog paketića iznenađenja bila je knjiga! :). Knjiga se zove "Bunar" a nju je napisao makedonski pisac Dimitar Baševski. Izdavač je Aripelag.  Za roman koji je izdat 2001 godine i koji je sada "pred nama" je dobio nagradu Utrinskog vesnika. Pisac je veoma uspešan a njegovi romani se čitaju širom sveta.

   
Zatim sam izvukla nešto što mi je izmamilo osmeh na lice :). Emin bookmark je sada na sebi imao lik jednog od mojih najbražih glumaca. Na slici jeeeeee...Marlon Brando. Ako ne znate ko je on, onda ću vam reći da glumi kuma u filmu Kum :D. A ako i dalje ne znate ko je on onda pogledajte film Kum.

Sledeća stvar je Elin ručno rađeni sapunčić. Prelepo miriše i napravljen od prirodnih sastojaka. Možete još puno toga naručiti na njenom FB-u: Ela prirodna kozmetika. Na sapunčiću piše: "We read to know that we are not alon".Meni je veoma žao da ga iskoristim tako da ću ga vervatno staviti u orman.

Veoma podržam to da se mladi talenti (za bilo šta) "guraju" napred. Infinity je odlučio da  podrži mlade talente za pisanje. Svi koji su zainteresovani mogu da ih kontaktiraju i pošanju im neku kratku pesmu ili priču i nađu svoj rad u novom Infinity book box-u

Poslednja stvar je platneni ceger. Sa FB-a :Print Shop Kolibri. To mi je prvi knjiški ceger koga ću koristiti sa zadooljstvom. Na njemu piše Reading gives us someplace to go when we ave to stay where we are.

Ovim Infinity book box-om nisam baš zadovoljna... Tako da sam odlučila da napravim malu pauzu. Sledećeg meseca ne očekujte ovaj post, ali će sigurno biti neka recenzija ili nešto tog tipa. A mi se vidimo u sledećem postu, ćaoo...

I love spring TAG

Zdravo pametni sveteee....vaša štreberka ovdee....

I pošto je ova nedelja završena i počeo je vikend odlučila sam da napišem post... Katie sa bloga Katie's Little Corner me je spasila od mučenja oko biranja teme za post. Da budem preciznija nominovala me je za Tag od imenom "I Love Spring" i veoma mi se sviđa tako da ću ga sa zadovoljstvom uraditi...

Pre posta želela bih da se pohvalim da sam napisala jedan post za Famozu OVDE, i  da su ga oni objavili. Tako da sam zbog toga još srećnija....A za đake koji su se, kao ja, iznervirali zbog nepravednog takmičenja iz biologije, ne treba da se sekiraju. Svi đaci koji su učestvovali na opštinskom takmičenju iz biologije prolaze u okružno i dobijaju diplome...pravda za nas biologičare :) Za više informacija kliknite na LINK.

A sada krenimo na tematiku ovog posta...

1. Omiljeni prolećni lak?

Paaa, pošto je proleće "školsko" godišnje doba ne mažem toliko lak za nokte. Ali ako već mora da izaberem izabrala bih Avon Coral Reef...

2. Koja je tvoja must have boja karmina ovog proleća?

Sve zavisi da li idem negde kada je dan ili kada je noć. Kada je dan definitivno Peach Flatters a kada je noć onda Ruby Kiss ili Real Red. Ili volim da pomešam Ruby Kiss i Real Red kada idem na neku specijalnu priliku... :)

3. Pokaži nam svoju omiljenu haljinu ovog proleća!

Najlakši zadatak! Definitivno haljina sa belo rozim prugama i cvetićima na krajevima. Kupljena je u New Yorkeru. Evo je na slici...

4. Koji je tvoj omiljeni cvet?

Hmmm... ja kao osoba nisam baš zaluđena cvetovima ( alrgija )  ali  mogu slobodno da kažem da su to suncokret i Afrička Margareta.

 5. Koja je tvoja omiljena marama/dodatak?

Volim da nosim marame... i šnalice u obliku cvetića. Nekako te boje sa moje omiljene marame bude proleće u meni, a pošto ne mogu da nosim pravo cveće u kosi zašto ne bih veštačko... :D

6. Zbog kog ovogodišnjeg trenda si najviše uzbuđena?

Nisam sigurna... nikad se ne oblačim specijalno za neko godišnje doba...obučem se onako kako mi u tom trenutku prija. Ali jedva čekam da obučem neke farmerice i majcu na kratke rukave....samo još malo da otopli :).

7. Tvoja omiljena prolećna sveća?

Uf sad! Volim sveću od pomorandže i čokolade, to je moja omiljena sveća...ali sam nju koristila i za vreme zime tako da....

8. Koji je tvoj omiljeni dezendoranz/parfem ovog leta?

U poslednje vreme non-stop stavljam dezendorans od Dove-a Original...sa njim dam bukvalno zaluđena jer ne podnosim jake i slatke mirise dezendoransa. Volim ih na parfemima ali na dezendransima ne mogu da ih podnesem...Što se tiče parfema počela sam da koristim "Perfume for Loves" i veoma sam zadovoljna njime....

9.Kakvo je proleće tamo gde živiš?

Pa, proleće k'o proleće. Sve cveta, ima puuuuuno polena, otoplilo je, ima puuuuuno polena, sve se budi, ima puuuuuno polena.I tako, veoma je zanimljivo ovde :). Da li sam rekla da ima puuuuno polena? XD

10. Koja je tvoja omiljena stvar u vezi proleća?

Priroda izgleda lepše...I nekako, sa tim lepim vremenom se popravlja naše rasoloženje tako da je i to ono što volim kod njega.

11. Da li obavljaš prolećno čišćenje?

Iskreno ne. Mislim da nema razloga da čekamo neko godišnje doba da bismo sredili kuću ili sobu...jednostavno nema smisla.

12. Neki planovi za prolećni raspust ili naredni odmor?

Planiram da za vreme Uskršnjeg raspusta odem u Aleksinac i Niš kod rodbine...ali i dalje nisam baš sigurna. Jer, šta ima lepše da uživaš u šetnji sa drugaricom u prolećnim danima,čitanje knjiga, provođenje vremena sa porodicom. Šta god radila, jedva čekam da dođe raspust :D.

13. Kada farbaš Uskršnja jaja?

Na Veliki petak. To mi je jedan od najdražih dana. Cela moja porodica uživa radeći to i stvarno mi se oko tog događaja stvaraju predivne uspomene....

14. Nosiš li u proleću više boja u svojoj odeći?

Naravno, volim da izgledam u stilu sa svim tim cvećem i radošćuuu.

Sada je red da i ja nekog nominujem, pa ću nominovati... i naravno vi produžite nominaciju :)

Pametno dete 

Anu

                         A mi se vidimo u sledećem postu....

Kako biti (ne)prijatelj... collab sa Višnjom!

Zdravo pametni svete,vaša štreberka ovde!

I danas radim post sa jednom od mojih najdražih blogerki o to je Višnja! Njen blog se zove Pametno dete i divno piše, a njen post je takođe predivan tako da obavezno pogledajte!
A sada bih volela da se vratim na temu ovog posta...
Da li ste znali priču o devojčici koja je sada pred vama?...niste? Saznaćete. Pre 7 i po godina ja sam se doselila iz jednog mesta u drugo.Imala sam kratku kosu, naočare i veliki osmeh. Došla sam u okolinu u kojoj se svi znaju još iz vrtića, tako da sam tu bila samo veliki izuzetak. Imala sam drugačije vaspitanje, naglasak... sve što bi dovelo do ismevanja.

Sedala sam sama. Ni sa kim nisam želela da razgovaram. Ili sam želela, ali sam se bojala loših komentara. Videla sam lica sa drugih krajeva učionice kako je gledaju u mene i smeju mi se. Nisam  znala kako da reagujem pa sam ostala ukočena kao da me je nešto zaledilo. Nepomično sam sedela i slušala nastavnicu engleskog kako drži čas. 
Na velikom odmoru gledala sam sa strane moje drugare kako se dodaju loptom, smeju, igraju jure i žmurke. Opet sam stajala sama, bez uključenja sa strane. Vazduh bi mi  pomogao da razčistim misli i vidim šta ću dalje.
Scenario zvan škola se iz dana u dan ponavljao bez velikih promena. Osećala sam rupu, koja bi svakim podsmehom, ruganjem ili šalom postajala sve veća. Bolelo me je. Nisam znala kako da rešim problem. Veliki oslonac i podrška su mi bili moji roditelji koji bi me svaki dan otpraćivali do škole, koji bi posle svakog plakanja uspeli da mi izmame osmeh na lice.

Onda je devojčica, bez imalo samopouzdanja krenula, na neki način, da privlači pažnju na sebe. Dečaci iz razreda su krenili da se druže sa sa mnom, sede, igraju igara i pričaju. Vremenom rupa koja je tada imam ogroman prečnik počela je da se sužava svakim smehom, pričom ili igrom. Bila sam srećna, i dalje ne prihvaćena od ženske populacije razreda, ali i ovo je bio veliki pomak. Prolazile su godine, isti razred, isto društvo, isti najbolji drugari sa kojima bih se smejala satima i onda se nešto promenilo. U moj život je počela da ulazi zanimljiva devojčica sa kikicama i zelenim očima. Sa njom je to bila druga priča. Pričale smo tajne jedna drugoj, obilazile jedna drugu, išle u park i pekaru zajedno uzivajući na letnjem raspustu dok nas je sunce obasjavalo.  Priča je uvek bila ista, samo nas dve i ništa nam više nije trebalo. Pre godinu dana su se desile nesuglasice, česte svađe posle koje bismo obe plakale i bile ceo dan utučene i nezadovoljne. Na kraju desila se konačna svađa koja je dovela do toga da nas dve više nismo najbolje drugarice.

Ceo dan sam sedela kući pored prozora dozvoljavajući vazduhu da dođe do mene čitajući dnevnike koje sam pisala pre 5 godina. Dozvoljavala sam rupi da se opet otvori i krene još jače da boli. Tada sam shvatila. Jedina drugarica koja je uvek bila tu ma šta god se desilo je uvek bila sporedna ali 100% za mene samo što ja toga nisam bila svesna. Krenula sam sa se družim sa njom i uopšte nisam pogrešila, uživale smo zajedno, smejale se više nego ikad i bile nerazdvojne...Sa nekima se idalje skoro uopšte ne družim, sa dečacima iz odeljenja koji su bili tu na početku imam odlične odnose, a jedan od njih je moj najbolji drug.
Naslov ovog posta je kako biti "ne"prijatelj... Bićeš prijatelj ako svakome daš šansu da se prilagodi i uklopi. Ja sam ovo doživela i drago mi je zbog toga jer ovo smatram jednom veeeelikom lekcijom. Svi ćemo se suočiti sa novim okruženjem u srednjoj školi, ali ne moramo da se brinemo oko toga...svemir  će se pobrinuti za nas.... :)

Ja možda jesam prešla težak period u ovo vreme ali se osećam i jača i hrabrija da se suočim sa još većim preprekama koje me čekaju. Jer sigurna sam, ovo je samo početak....

Da li ste vi imali omalovažavanje od strane drugara?
Ako jeste kako ste se izborili sa njima?
Imate li druga/drugaricu koji su uvek bili tu za vas?

Ja se još jednom zahvaljujem Višnji na collabu (ne zaboravite da pogledate njen blog) a mi se vidimo u sledećem postuu!