Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Da, nije me dugo bilo. I ne, neću trošiti deo ovog virtuelnog papira da bih se pravdala kako sam imala obaveze oko škole, zdravstvene probleme, društveni život, itd. itd... I sami znate kako život pravi prepreke na svom putu... pa se, ono, nadam da me istinski razumete. Ako ne, i to je u redu :).
Btw. Ovo je collab post sa dragim Mihajlom sa bloga "Priče jednog budućeg srednjoškolca" tako da obavezno pročitajte njegov post na ovu temu.
Za blog, saznala sam početkom leta 2015-te godine. I wow, kako sam tada bila oduševljena. Sviđali su mi se postovi koji su pisani onako istinski, srcem. Gledala sam kako se razni blogeri međusobno podržavaju. pisu postove, znaju da su tu jedni za druge... Kako je svaki post imao "ono nešto". U mnogim situacijama i sama sam se pronalazila, smejala se kroz mnoge postove, plakala takođe, i uvek bih ostavila po koji komentar podrške. Čisto da ta osoba koja piše iza ekrana zna da ga neko tamo podržava i da je tu uz njega.
Međutim, što vreme više prolazi to više ne mogu da razaznam tu iskru koja se nalazila kod nekih blogera. Čije sam postove cenila sto-procentno i koje nisam propuštala "ni za živu glavu".
U ovom hobiju sponzorstva su veoma opasna jer mogu da naš blog odvedu u pravcu u koji mi ne želimo da ide.
Pa, ja bih vama, mojim kolegama blogerima, predložila da započnemo novi nalet blogera. Da se svi međusobno održavamo i da ne damo na ovaj naš mali kutak koji imamo. Jer vredi. O moj Bože, kako puno vredi :).
Da, nije me dugo bilo. I ne, neću trošiti deo ovog virtuelnog papira da bih se pravdala kako sam imala obaveze oko škole, zdravstvene probleme, društveni život, itd. itd... I sami znate kako život pravi prepreke na svom putu... pa se, ono, nadam da me istinski razumete. Ako ne, i to je u redu :).
Btw. Ovo je collab post sa dragim Mihajlom sa bloga "Priče jednog budućeg srednjoškolca" tako da obavezno pročitajte njegov post na ovu temu.
Za blog, saznala sam početkom leta 2015-te godine. I wow, kako sam tada bila oduševljena. Sviđali su mi se postovi koji su pisani onako istinski, srcem. Gledala sam kako se razni blogeri međusobno podržavaju. pisu postove, znaju da su tu jedni za druge... Kako je svaki post imao "ono nešto". U mnogim situacijama i sama sam se pronalazila, smejala se kroz mnoge postove, plakala takođe, i uvek bih ostavila po koji komentar podrške. Čisto da ta osoba koja piše iza ekrana zna da ga neko tamo podržava i da je tu uz njega.
Međutim, što vreme više prolazi to više ne mogu da razaznam tu iskru koja se nalazila kod nekih blogera. Čije sam postove cenila sto-procentno i koje nisam propuštala "ni za živu glavu".
U ovom hobiju sponzorstva su veoma opasna jer mogu da naš blog odvedu u pravcu u koji mi ne želimo da ide.
Pa, ja bih vama, mojim kolegama blogerima, predložila da započnemo novi nalet blogera. Da se svi međusobno održavamo i da ne damo na ovaj naš mali kutak koji imamo. Jer vredi. O moj Bože, kako puno vredi :).