Kako je sve počelo? Šta se dogodi kada ti hobi promeni život? - Prvi blogorođendan!

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
I danas imamo veoma zanimljiv post po sredi a to je post koji priča o važnoj odluci koja se dogodila prošle godine na ovaj dan i koja je moj život okrenula za 180 stepeni.
Pre svega ovog vezanog za blog, ja sam bila još poprilično nezrela devojčica bez svog stava, sigurnosti i samopouzdanja. Bila sam devojčica sa problemima oko organizacije, pisanja sastava (verovali ili ne), izražavanja i raznih drugih stvari. Jedna stvar koja me je... da se tako izrazim "izdizala" bila je velika ljubav prema pripodnim naukama, naročito matematici i fizici. Na neki način sam želela da svo to svoje znanje podelim sa drugima, mada mi je prvo u planu bio youtube, ali bi sve oko njega je sve bilo veoma kompilkovano. Nisam imala uopšte dobru kameru, nisam imala nikakav pristup ljudima sa "one strane", nisma znala na koj način bih snimala... jednom rečenicom: Bila sam nespremna. Svi ti faktori su me pomalo odvraćali od ideje za bilo kakvim snimanjem i pokazivanja onoga što jesam, tako da sam tu ideju ubrzo i zaboravila... jer za Boga miloga ja "nisam bila dovoljno dobra".

Tako dok sam jednog dana gledala nešto na facebook stranici časopisa "HEJ!" videla sam jednu njihovu reklamu za nečiji blog (trenutno se stvarno ne sećam čiji je bio ali mislim da je bio Anjin sa bloga Anja's diary ) i kliknula na dati link. Bila sam oduševljena na koj način ta osoba piše i počela sam da je pratim i čitam svaki njen naredni post. 
Onda mi jednog dana na pamet pala ideja da svoj projekat koji sam htela da odradim na youtube-u stavim na blog. Ali, koliki god da sam tud ulagala shvatila sam da zadaci ne mogu da se postave na blog na način na koji ja želim (nije bilo oznaka tipa: razlomak, stepen,koren itd...) pa sam ubrzo i odustala. 

Što je vreme više prolazilo to sam ja više blogerki počela da pratim i da sve više uživam u "tom nekom" svetu. Sve je bilo tako identično dok ja jednog dana nisam poželela da pišem isto. U svesci sam beležila i zapisivala kratke teze o čemu bih pisala.
Na kraju sam napisala sam jedan post koji sam izbacila 24. septembra ali je moj blog i dalje bio nesređen i što je najvažnije, bio je podešen na "privatno". Tako sam ja provodila tri naredna dana uređujući ga i spremajući se da kliknem na meni to veoma važno dugme "javno". Ali postojalo je par pitanja. "Šta ako se nekome ne svidi ono što budem pisala?" "Šta ako odustanem posle nedelju dana?" "Šta ako duštvo sazna?" ... "šta ako?" "šta ako?". U jednom momentu, u toku dana 27.09.2015. kvrcnulo je u meni nešto i rekla sam sama sebi "Ja ovo želim da uradm pa šta bude dalje biće!" i zatim stisnula to dugme "objavi".

Prošla je jedna godina od tog dana iako se meni čini da su u pitanju samo nekoliko meseci. Popravila sam se. I to mnogo. Počela sam da se oslobađam po pitanju komunikacije, da budem organizovanija i samouverenija u ono što radim i volim. Da čitam više knjiga, obogaćujem svoj vokabular i pišem bolje i smislenije sastave. Ljudi su počeli da cene moje mišljenje pa su mnogi od njih primenjivali moje savete i koristili moje favorite. Doživela sam mnogo divnih iskustava i upoznala mnoštvo predinih ljudi sa kojima bih volela da još više učvrstim veze...

Na kraju volela bih da vam se svima zahvalim. Za sve one divne kometare koji su me pratili ceo ovaj put. Za sve preglede, poruke podrške i prijavljene korisnike. Collab postove i podelu iskustava. Trenutno, moj život ne mogu i ne želim da zamislim bez bloga i zato ću se svakim danom sve više truditi da udovoljavam i sebi i vama. Jer je to najbitinije. Evo jedna slika torte za kraj :). 

Slika sa interneta 

Voli vas i ljubi vaša: