Странице

четвртак, 20. јул 2017.

13 razloga zašto, nasilje, da li je stvarno toliko loše? - Iz ugla jedne tinejdžerke

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Serija 13 reasons why (tačnije 13 razloga zašto) bila je veoma popularna predhodnih meseci. Ljudi su iskazivali svoja mišljenja, što o "piščevoj" (iz onog "šta je pisac hteo da kaže) slobodi kao i realnosti serije. "Da li bi se stvarno tako nešto desilo?", "Da li bi se neka devojka stvarno ubila zbog gluposti?" to su bila jedna od čestih pitanja što od ljudi iz moje okoline tako i ljudi na internetu. Pa rešila sam da onda i ja podelim sa vama moje mišljenje o ovoj seriji i celoj situaciji.


Što se tiče serije pogledala sam je još čim je izašla na srpskom (činimi se da je to bio april-maj) jer je internet o tome brujao najmanje mesec dana ranije. Knjigu, nažalost, nisam bila u mogućnosti da pročitam ali hoću definitivno u skorijoj budućnosti. 13 epizoda pogledala sam za dva dana. Koliko god da sam bila očarana toliko sam bila u neku ruku zgrožena (iako nisam sigrna da ta reč može da pokaže moje osećanje). Bilo je dosta bolno za gledati. Ali znate zašto? Zato što se takve stari svakodnevno događaju pred našim očima. Iako je većina nas plakalo na kraju filma "Krive su zvezde" sumnjam da je iko osetio toliku bol kao kada je gledao kako je naša "izmišljena" vršnjakinja bila se više i više poređena.  

Pa ne znam za vas, ali par dana kasnije, kada mi se sve sleglo, pomislila sam "a šta ako se neko starno loše oseća zbog nečega što sam ja uradila?". Mada sam i shvatila da bih verovatno i ja imala svoju listu "krivaca", barem bi oni bili takvi u mojim očima. Krivaca koji su par puta učinili da se osećam veoma loše, nedovoljno vredno, pa sam čak i u par navrata ja samu sebe smatrala lošom osobom. 
Pre nego što nastavim stanimo malo i razmislimo kakvi smo mi ljudi bili prema drugima. Koliko smo pomogli a koliko odmogli nekom. Plašite se da vaše ime ne završi na nekoj listi u budćnosti? Ne brinite se, i ja imam sličan osećaj.


A sad, što se tiče čina koji je Hana uradila uopšte ne podržam to. Ja sam lično veliki vernik (što ne znači da ne poštujem mišljenja ljudi sa drugim verama ili koji ne veruju). I po meni je potpuno nezavalno oduzeti život koji nam je dat, ma koliko situacja bila loša. Nemamo opravdanja.


недеља, 16. јул 2017.

Stvari koje možete raditi tokom letnjeg raspusta!

Zdravo pametni svete, vaša šteberka ovde!
Danas za vas spremam post o idejama šta sve to možete raditi tokom narednih dana raspusta. Da ne dužim dalje mislim da možemo početi :)!



- Slušanje muzike ili karaoke veče.
Muzika veoma pozitivno utiče na uklanjanje stresa što je svima nama i više nego potrebno. Kada ste sami u kući možete odvrnuti muziku do daske i praviti koncerte. Naravno, možete i pozvati svog najboljeg druga ili drugaricu i zajdno uživati u opuštajućim moćima koje muzika ima. I slušajte koju god vrstu najviše volite. Ako vam tog trenutka treba da se isplačete pustite neku tužnu baladu i plačite. Verujte mi biće vam neopisivo lakše tako. Posle nje možete pustiti omiljenu pesmu sa predhodne žurke i đuskati. Na vama je kako ćete provesti to veče, ali samo jedno je bitno - neka vam lakne ako je to potrebno i zabavite se. 



- Čitanje knjigaaa.
Da, i to sa nekoliko a :).
Napokon, napokon je došlo vreme kada možemo da čitamo šta želimo i iskloristite to dok možete. Ali naravno čitajte onoliko koliko vam treba i prija. Zaista ne bi bio lep osećaj da vam se knjige smuče jer ste se preforsirali predhodne nedelje pročitavši 2 knjige od 900 strana. A i bilo bi lepo da se pročita neka lektira. Ja njih uopšte ne volim da čitam ali se nekako pripremam za školsku godinu. Već sam napisala spisak i sledeće nedelje planiram da odem u gradsku biblioteku. Možda će mi sad biti mučno ali znam da će mi biti mnogo lakše kada neću morati u toku školske godine pored svih ostalih obaveza da čitam ne tako zanimljivu lektiru, ma u koje god doba školske godine to bilo.



Provedite vreme napolju
Nema veze da li ćete ići u dugu šetnju po svom naselju ili ćete se igrati sa svojim ljubimcem vazno je da se nadišete vazduha i da ne provodite svo vreme kod kuće. Svež vazduh će vam izmamiti osmeh na lice a i osećaće te se srećnom. Ja lično najviše volim da idem u duge šetnje sa mojom najboljom drugaricom i tu aktivnost najviše upražnjavamo posle 6 kada malo zahladni. Smejemo se, pričamo i pevamo celim putem i zaista to ni za šta ne bih menjala. A takođe kvalitetno vreme provodim i sa svojim mačorom Zakom koji je prava maza. Obožavam ga!



- Veždajte i zdravo se hranite!
Kliše! Ali je zaista mnogo važno za naš razvoj. Naše telo će nam jednog dana biti zahvalno što smo pazili na njega. Da ne govorim o tome što se luči hormon sreće kada vežbamo. A i što se zdrave hrane tiče ona je spas za naš organizam. Može biti mnogo zabavno praviti zdrave slatkiše od voća i zdravih namernica. Ništa se ne meri sa hladnom voćnom salatom tokom vrelih dana, zar ne?



- Posvetite se svom hobijima.
Bio to ples, trčanje, pisanje bloga, knjige, snimanja za youtube, sviranje nekog instumenta... Hobiji čine nas nama i nalaze se u velikom delu naše ličnosti. Čine ono što volimo i čine nas srećnima... Zar postoje bolji razlozi od toga :)?




субота, 08. јул 2017.

Davaoci krvi - Budimo humani!

Zdravo pametni svete, vaša štrebera ovde!
Well, sigurno se pitate: "zašto post glasi "davaoci krvi" kada nemaš ni osamnaest godina", "otkud si se ti našla da pišeš o tome kada nikada nisi ni bila blizu da uradiš nešto oko toga", pa ljudi; važna je svest. Svest koja će današnjim tinejdžerima (ispod osamnaest godina) biti urezana sve dok ne steknu dovoljno godina da urade nešto slično. Da urade nešto humano. Da spasu nekome život.
Mnogo ljudi iz moje porodice, pa i ja pre nekoliko godina, su imali teške operacije. Jedna od njih je bila moja mama koja je, ne tako davno (tačnije pre 10-ak dana),  na Banjici u Beogradu provela 21 dan. Poslednjih dana su ustanovili da joj je krv loša i da je nema dovoljno u organiznu. E, tu su humani ljudi pomogli. I ne, nisu pomogli samo mojoj mami već i hiljadama ljudi koji su bili i u životnoj opasnosti... 



Za davanje krvi, pa kao i za sve na ovom svetu postoje određeni uslovi koji moraju biti ispunjeni, kao na primer:
1. Osoba mora biti starija od 18 godina i mlađa od 65 godina.
2. Osoba mora biti teža od 50kg.
3. Osoba mora biti zdrava.
I to su samo neki od osnovnih uslova. 
Pre davanja krvi vam ispitaju zdravlje (nalaz na plućima i srcu, krvna slika idt...)  i tek ako je sve u redu možete dati (donirati) krv.



U proseku u Srbiji krv donira 73,5 % muškaraca i 26,5% žena.



Veoma važno da znamo našu krvnu grupu da bismo znali kome možemo da doniramo i od koga da primimo krv. Krvne grupe su nasledne i nepromenljive karakteristike našeg organizma.
Postoje četiri glavne i ovako ide njiov krug doniranja i primanja:
- A grupa - može donirati A i AB krvnoj grupi, a može primati A i 0 grupu.
-B grupa - može donirati B i AB krvnoj grupi, a može primati B i 0 grupu.
- AB grupa - može donirati samo AB grupi, a može primati krv od se četiri krvne grupe.
- 0 grupa - može donirati svim grupama ali može uzeti samo od 0 grupe.



Pa, to su bile samo neke činjenice koje trebate znati pre davanja krvi. Većina mojih postova je želja za podizanjem svesti kod čoveka. I ovo je jedan. Samo, pre nego što pomislite da je ovo glupost, zamislite sebe u situaciji gde vam je potrebna krv... sve će vam biti jasno.




петак, 30. јун 2017.

Šta leto predstalja za mene?

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Napokon sam se nakanila da napišem post. Ne, ovog puta nemam dobra opravdanja. Jednostavno sam bila iscrpljena. Od prijemnog, od maturske večeri, od velike halabuke oko upisa ... jednostavno od svega. Ali sada, skoro pa 1. juna, zvanično sam na letnjem raspustu i jedva čekam da se prepustim planovima koje sam pripremila za ovo leto. Pokušavam ovih dana da vam spremim jedno iznenađenje ali ćemo tek videti šta se tu može uraditi. Uživajte u postu narode!



Ma koliko god volela zimu zbog raznih praznika, slava i rođendanskih proslava, moram priznati da se svake godine mnogo više obradujem letu. Učenica sam Osnovne škole i samim tim imam dosta odaveza u toku ostalih godišnjih doba, pa zbog toga uvek sa nestrpljenjem isčekujem raspust. Kao što znamo, leto sa sobom “vuče” veliki letnji rasput pa smatram da je to savršeno vreme za punjenje baterija i uživanje u periodima koji dolaze; pa čak i vreme za hobije i stvari koje voliš. Moj najveći hobi je pisanje bloga. I kao za sve drugo i za ovu stvar je potrebno zaista mogo energije i vremena. Volim da učim i istražujem nove stvari i “cake” tako da mislim da će vreme koje dolazi biti odlično vreme za pisanje i uređivanje mog bloga.


 Obožavam knjige i drago mi je što ću, pored lektira, imati vremena da čitam neku knjigu koju sama izaberem. Bilo da je to klasik ili neka laka tinejdž knjiga, znam da ću je čitati sa zadovoljstvom. A tu su I putovanja. Sa svojom daljom rodbinom se inače čujem preko interneta i mobilnih telefona, pa se ponekad desi da ih ne vidim po godinu dana. Zato se radujem svakom putovanju I poseti rodbini i prijateljima. To je neizostavan deo svakog mog leta koji uvek učini da se osećam posebno i voljeno.


Takođe volim da idem u šetnje sa mojom najboljom drugaricom i prijateljima, gde se svi uvek lepo ismejemo i zračimo pozitivnom energijom. Sada kada je rasust provodim i više vremena sa mojim roditeljima. Duge priče, gledanje utakmica i smeh nas zbližava, to mi je jedna od omiljenih stvari. Lepo i toplo vreme naročito uticu na moje raspoloženje, a i napokon mogu da obnovim zalihe vitamina D J. Uvek glasam za to da male stvari čine sreću pa su neke od tih „malih“ stvari: plivanje u bazenu, sladoled od čokolade i razne sezonske voćkice, gledanje serija i filmova, sunčanje, sedenje uveče na klupi i gledanje zvezda, čitanje časopisa i tako dalje...

Ukratko: Leto za mene predstavlja divan period u kome možemo posvetiti vreme stvarima koje nas ustrećuju i ljudima do kojih nam je stalo.


недеља, 30. април 2017.

Zbogom Osnovna školo... nedostajaćeš mi!

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Gledam sve one fotografije koje već  nekoliko godina krase moj orman. Na njima smo svi iz generacije, prvenstveno odeljenje, i ja. Čudim se gde je vreme tako brzo otišlo ne verujući da je za mesec dana kraj. Kraj svega vezanog za ovu školu, ovo mesto. Tradicija je bila da se svake godine fotografišemo kao odeljenje sa našim razrednim. Ne volim toliko taj događaj koji se događa svake godine u isto vreme. Jer, on nam pokazuje da je vreme u kome smo sada prolazno. I da je život prolazan. Pokazujući nam prstom u lice kako smo sve stariji. Sve zreliji. 
Danas sam spremila post posvećen njima, mojoj generaciji, meni, mojim divnim nastavnicima (naročito mojoj bivšoj razrednoj koja je sada na trudničkom) i mojoj školi u Karlovcu. Iako još nije sam finiš ovog velikog maratona volela bih da podelim omiljene stvari koje me vežu i koje će me večno vezivati za ovu ustanovu jer, verovatno na samom finišu neći imati dovoljno snage da napišem post vezan za ovu temu... 



Da rezimiramo: Osnovni školu ću pamtiti po:

1. ...svađanju sa drugaricom "po dnevniku" svakog dana u nedelji kad smo redari, koja od nas dve će danas brisati tablu.  

2. ...priči o pravm vrednostima života na času kod moje nastavnice srpskog Sonje (ona će definitivno biti jedna od osoba koje će mi ostati u najlepšem mogućem sećanju zbog ogromne porške koju mi je davala, zbog ljubavi prema prozi i poeziji koju je tako divno znala da probudi u meni i naravno, velikom znanju iz književnosti i svemu vezanom za srpski jezik).

3. ...šetanju po školskom dvorištu za vreme velikog odmora sa najboljm drugaricom.

4. ...gledanje istorijskih dokumentaraca po vrućem danu u mračnom kabinetu na času istorije.

5. ...Retkim "kuliranjima" i trač partijama na časovima fizičkog vaspitanja.



6. ...pričama koje nam je pričao nastavnik likovnog koji je ove godine otišao u penziju. 

7. ...onom jednom jedinom bežanju sa časa u 6. razredu kada smo pobegli samo radi doživljaja.

8. ...pevanju rođendanskih pesmica drugu ili drugarici iz odeljenja koji tog dana slavi rođendan.

9. ...beskrajnom smejanju sa najboljim drugom koji sedi sa mnom u klupi.

10. ...trenucima kada svi ćutimo kada neko izjavi koji biser a onda svi zajedno krenemo da se smejemo u glas.



11. ... divnim časovima verske nastave.

12. ...rečenici "danas samo izvačimo najvažnije iz zbirke".

13. ...zvonjava telefona bez prestanka pred neki važan test.

14. ...nastavnici hemije koja nam je uvek izlazila u susaret i volela nas beskrajno.

15. ...nastavnici istorije koja je uvek nalazila najzanimljivije načine da nam dočara lekciju koju radimo.



16. ..pevanju u praznoj hali. 

17. ...onom trenutku kada treba da odgovoriš na pitanje koje ne znaš a ono zvoni za kraj časa.

18. ... divnoj maturskoj ekskurziji

19. ...stresiranju ovo PROBNOG  prijemnog ispita.

20. ... nesebičnim pomaganju na pismenim zadacima.





Naravno, nisu svi događaju u školi bili lepi. I naravno da postoje trenuci kada želim da što pre odem u srednju školu. Ali pokušavam da to mišljenje na kratko odložim i uživam u ovim još malo pa poslednjim koracima do cilja. 



недеља, 16. април 2017.

Uskrs

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Hristost Voskrese!
Želim svim ljudima koji ga proslavljaju srećan Uskrs.  Želim vam da ga proslavite sa ljudima koje volite, koji vam znače, jer mislim da ništa nije važnije od toga. Na današnji dan, Isus je vaskrsao i dao nam nadu za večno spasenje tako što je pobedio smrt. Tako da je, samim tim, ovaj dan jedan od najznačajnijih i najsrećnijih hrišćanski praznika.


Ustala sam jutros puna nekog posebnog osećaja. Ljubavi, sreće, divne energije koja i dalje isijava iz mene velikom snagom. I verujem da je sve ovo vezano za današnji dan. Mogu reći da sam veliki vernik. Verujem u Boga i sve ostale priče vezane za našu veru. I drago mi je zbog toga. Što, naravno, ne znači da ću vređati one koji ne pokazuju veru kako je pokazujem ja i one koji možda čak i ne veruju. Ovo je slobodna zemlja, otvorena za svačije mišljenje i odluke i to treba da poštujemo. Takođe se slažem sa Andrijanom kada je rekla da smo mi koji vređamo i pokazujemo mržnju prema tuđim odlukma (da npr. ne poste za Veliki petak) ne pokazujemo pravo lice vere. A to je da ne mrzimo i pokazujemo istu navedenu mržnju već imamo unutrašnji mir.


Svesna sam da je ova tema pomalo škakljiva ali sam imala potrebu da kažem svoje mišljenje o ovome pošto su se razna mišljenja vrtela po društvenim mrežama ovog dana. Volela bih da mi napišete  komentarima koje je vaše mišljenje što se ovoga tiče. Zaista bi volela da čujem. 


I to je to za ovaj post! Izvinite na malo čudnom izgledu fotografija ali to je zato što mi je telefon malo u kvaru te ne može da fotografiše dobro i iste te fotofrafije prebaci na kompjuter kako treba. Tako da sada fotografišem mojim, starim 1000 godina aparatom i nadam se da će sve to lepo ispasti. Volim vas i ljubim puno. 



недеља, 26. фебруар 2017.

Divčibare - još jedno predivno poglavlje mog života iza mene...

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde
Juče sam došla kući puna utisaka, puna novih viceva, fora i predivnih novih prijatelja. Tokom tih nekoliko dana (nije ih bilo nekoliko, ali mi se tako činilo :D) primetila sam da sam se promenila u nekom pogledu. Nisam se promenila drastično, bar ne za ljude oko mene, i dalje sam to ja, samo pristupam stvarima na drjugačiji način. Mnogo toga sam naučila na ovom putovanju, mnogo sam ljudi upoznala, sklopila predivna prijateljsta koja sam sigurna da ću dugo pamtiti. Ovim putem se zahvaljujem svima koji ovo čitaju. Učinili ste me srećnom :).
Nisam osoba koja će kroz sve proći lakog uma i bez sekiracije, ali sam tamo našla način kako da budem sigurnija na tom polju. Našla sam bolje načine za odbranu sebe što mi je bilo i više nego potrebno. Ali, jedna od najboljih stvari ovog putovanja je upravo povećana otvorenost prema ljudima istih interesovanja kao ja. 



Napisaću vam par osobina ljudi koji su na mene ostavili veliki utisak tamo. Naravno, mislim da nema razloga da pišem njhova prava imena tako da ću se poslužiti nadimcima.

-Ceca --- Devojka sa kojom sam imala jako prijateljsto još na prvim časovima fizike. Pomogla mi je da se tamo uklopim što bolje i budem srećna. Obožava da igra karte i sa njom sam stalno igrala "Tač" i "Remi". To je zasigurno devojčica koja mi je ulepšala ovo putovanje. Hvala joj na tome.

-Natalija, Andrea, Isidora i Maša --- Devojke koje su bile sa mnom i Cecom u sobi. Sa njima nikad nije bilo dosadno, svaka po sebi je veoma posebna tako da je divno za gledati kada se skupe zajedno. Same po sebi su mnogo harizmatične i velikim stopama koračaju ka uspehu. Šale se na svoj i tuđ račun i dosta su poztitvne, što je, naravno, za veliku pohvalu. 


-Cuki --- Dečko koji pravi najlđue face. Voli da se šali i igra stoni tenis. Ponekad ume da bude smotan ali se posle uvek našali na svoj račun. Jako pozitivna osoba.

- Vučko --- Mislim da je to dečko koji je meni ostavio jedan od najpozitivnijih utisaka. Ma koliki god problem imao sa sluhom (nosi slušni aparat) trudi se da bude skroz pozitivan i da sve posmatra kroz neku šalu. Veoma je harizmatičan kao i talentovan za mnoge stvari.


- Kralj Divčibara (Milten) --- Inače dečko koji se sam tako nazvao tako da možete da pretpostavite koliko je skroman. Ima specifičan smisao za humor ali svakako su njegovi vicevi jedni od boljih.

-David --- Tip koji zna brzo da slaže Rubikou kocku i njome se bavio skoro cele Divčibare. Voli da igra Uno i već ima 5 špilova 
istoimenih karata. 


-Cule Junior --- Dečko koji naprosto razbija fiziku. I on je takođe harizmatičan do bola. Skoro se stalno šali na svoj račun. Zvali su ga Junior jer tamo predaje i njegov tata. 

-Istoričari --- Upoznala sam mnogo ljudi koji su bili u grupi za istoričare tako da ne mogu da odvojim samo neke.
Meni i dalje nije jasno kako oni uspeju da zapamte toliko stvari, jer su nas doslovno preplavljivali činjenicama o srpskoj istoriji. Vidi se da vole ono što rade i da uživaju u raspoznavanju činjenica. Neki od njih vole da slušaju narodnu mnuziku, neki da igraju šah, neki vole da igraju fudbal i tome slično.


-Likovnjaci --- Takođe za njih važi isto što važi i za istroričare. Ima tu raznih tehnika u kojima se svako od njih ističe. Prave zaista predivne crteže kao i fotografije. Sa Ljubicom sam se možda i posebno zbližila jer imamo sličan ukus što se tiče knjiga i čitanja.  Zaista zanimljiva grupica.


I to je to za ovaj post... nadam se da vam se dopao a meni je drago što je napisan jer će ovo biti neka vrsta uspomene na sve njih. I još jednom želim da im se svima zahvalim, čitali ne čitali ovo, što su mi učinili ovo putovanje najdražom usomenom do sada.