Kada smo prestali?

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Pre svega ću vam poželeti jedan lep i nezaboravan decembar! Želim vam da ga provedete što lepše možete i sa ljudima koje volite jer se tako stvaraju nezaborane uspomene! Gledajte što više Coca-cola-inih reklama jer one baš umeju da inspirišu... budite nasmejani ljudi sa velikim snovima i ciljevima i koračajte polako prema njima. Napravite takvu situaciju da u svakom trenutku budete ponosni na sebe, bez ikakvog žaljenja za nečim. Budite srećni i delite tu svoju sreću sa ljudima oko sebe, ulepšajte nečiji dan, mesec pa čak i godinu!  :) <3

Kada smo prestali da cenimo posebne trenutke sa voljenim osobama? Da budemo 100% prisutni. Da samo ćuteći posmatramo zvezdano nebo, ili pak velike pufnaste oblake koje liče na šećernu vunu? A kada smo, međutim, počeli da u njihovom prisustvu bezumorno gledamo u telefon i ne progovaramo ni reč?
Kada smo prestali da grlimo voljene osobe i kažemo da ih volimo? I tako verovatno izgubili pregršt osoba samo zato što nismo rekli ono što osećamo. Onako iskreno. I zašto, na primer, te voljene osobe nismo zagrlili kada im je bilo teško i rekli im da ćemo biti uz njih ma šta god da se desi jer nam puno znače? Zašto smo postali gruba bića sa veoma malo iskrenosti i ljubavi?

Kada smo prestali da pazimo ono šta pričamo? Koliko li smo tek puta rekli nekoj osobi da je mrzimo iako je osećanje čak suprotno? 
Zbog čega više ne radimo male sitnice kao pravljenje papirnog cveta nekome samo da bi smo mu ,eto , ulepšali dan? Tu tužnu osobu onda gledamo sa malom dozom sažaljenja bez želje da uradimo dobru stvar? Da ga pitamo kako je ili da li mu je potrebna pomoć. Bez ideje i želje da uradimo taj neki mali pomak kao na primer da sa nekim podelimo čokoladu i taj neki hormon sreće koji toliko ustvari nekome može da popravi dan.
Kada smo prestali da gledamo svet pazeći samo na sebe? Ne obraćajući pažnju na sve druge ljude oko nas koji su možda tužni. Kada smo prestali da budemo romantični i osećajni? Kada smo prestali da cenimo jedino slobodno vreme trošeći ga samo u svrhu društvenih mreža? Umesto da nekome u lice kažemo da ga volimo mi na društvenioj mreži napišemo "vt, ly, ljnncs" i tako dalje i tako dalje...

Zbog čega smo prestali da se smejemo? Da se smejemo toliko jako da nas stomak zaboli. Da se smejemo jer smo srećni bez ikakvog posebnog razloga.
Kada smo izgubili poštovanje prema starijim osobama? Kada je došlo vreme da se ljudi više ne nasmeju osoblju u McDonalds-u, Specijalu ili pak nekoj prodavnici u komšiluku kada nam dostave narudžbinu?

Većina stvari koje sam gore navela ljude u stvari čine ljudima. Međutim sve te vrline počinju polako da se gube u vremenu koje dolazi. Nažalost, uskoro će doći vreme kada nećemo moći da se izborimo sa svime ovime, tako da je bolje da se što pre i delotvornije menjamo pokazujući ostalim ljudima pravi put. 
Nadam se da vam se post dopao a ja bih volela da čujem vaše mišljenje o ovoj temi dole u komentarima. Vidimo se u narednom postu!