Recenzija knjige: I onda je došla Dobra vila... :)

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Verujem da ni sama nisam bila svesna koliko mi je nedostajao raspust. A sada... mogu samo reći da uživam. Odgledala sam mnoge sjajne filmove (neke ponovo dok sam neke prvi put) poput Divergenata, Igra gladi, Sumrak sage, Madagaskara i drugih. Odslušala sam pregršt pesama što novih tako i malo starijih i oduševljavala sam se sviranjem Sleša kao i pevanjem Olivera Dragojevića (naročito u pesmi "Cesarica"). Ali, takođe sam i odradila dosta zadataka iz Valjevske zbirke za takmičenje iz fizike. Polako osvajam područje po područje i jedva čekam da uspeh bude vidljiv :). 

Mada, ja mislim da raspust ne bi bio rasust bez par pročitanih knjiga na svoju ruku. Do sada, na rasustu sam završila knigu Pomračenje od Stefani Majer koju sam započela negde sredinom novembra i skroz pročitala knjigu Praskozorje (takođe od Stefani Majer) kao i knjigu: "I onda je došla dobra vila" od Ljiljane Habjanović Đurović. Naravno da su me i poslednje dve knjige iz serije "Sumrak saga" oduševile... ali sam nekako i bila spremna za oduševljenje što se njih tiče. Dok Dobra vila... ona je već druga priča :).

Knjiga "Onda je došla Dobra vila" me je, blago rečeno, oborila s nogu. I naterala me je da razmišljam... dugo razmišljam o svim situacijama koje me okružuju. Ova knjiga odgovara na mnoga pitanja koja svako dete (osoba) treba da zna pre nego što krene da se odvaja. Da se odvaja od svojih roditelja, dobrog društva, porodice, pa čak i sebe.  
Koliko su ustvari opasne sekte, kako ih prepoznati, kako se vratiti na pravi put? Šta ustvari znače znaci poput obrnutog znaka pitanja, okrenutog krsta i sličnog? Kako se tvoji bližnji osećaju kada počnes da se udaljavaš od njih, ne deliš sa njima život, misli i dela kao do tada! Koliku bol nanosiš ljudima oko sebe? Jednostavno, to su pitanja na koja svi treba da znamo odgovor, koliko god nam zvučalo bezazleno, strano i daleko. Loše stvari se ne dešavaju uvek tamo nekom...

Ljiljana Habjanović nam je ispričala priču o majci i svom sinu. O bezuslovnoj ljubavi majke prema svom jedincu... Priču o jednom naivnom dečaku koji je upao u loše društvo što ga je povuklo do samog dna - želje za samoubistvom.  Priču o dečaku koji je pre ulaska u sektu verovao u Dobru vilu iz Pinokija i koji je bio pun dečije nevinosti. Priču koja nije ostavila nikoga ravnodušnim i koja je pokazivala pravi put.
Na sreću, knjiga se završila veoma lepo... sa srećnim krajem za onog koji se istinski pokajao i pomolio. Za onog koji je bio spreman da prihvati veru, ljubav i nadu. A od ta tri je, kako kaže kaže naša spisateljica, najvažnija ljubav.

Iskreno se nadam da vam se ovaj post dopao i da imate u planu da pročitate ovu predivnu knjigu. A mi se vidim u sledećem postu... ćao!