Странице

недеља, 26. фебруар 2017.

Divčibare - još jedno predivno poglavlje mog života iza mene...

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde
Juče sam došla kući puna utisaka, puna novih viceva, fora i predivnih novih prijatelja. Tokom tih nekoliko dana (nije ih bilo nekoliko, ali mi se tako činilo :D) primetila sam da sam se promenila u nekom pogledu. Nisam se promenila drastično, bar ne za ljude oko mene, i dalje sam to ja, samo pristupam stvarima na drjugačiji način. Mnogo toga sam naučila na ovom putovanju, mnogo sam ljudi upoznala, sklopila predivna prijateljsta koja sam sigurna da ću dugo pamtiti. Ovim putem se zahvaljujem svima koji ovo čitaju. Učinili ste me srećnom :).
Nisam osoba koja će kroz sve proći lakog uma i bez sekiracije, ali sam tamo našla način kako da budem sigurnija na tom polju. Našla sam bolje načine za odbranu sebe što mi je bilo i više nego potrebno. Ali, jedna od najboljih stvari ovog putovanja je upravo povećana otvorenost prema ljudima istih interesovanja kao ja. 



Napisaću vam par osobina ljudi koji su na mene ostavili veliki utisak tamo. Naravno, mislim da nema razloga da pišem njhova prava imena tako da ću se poslužiti nadimcima.

-Ceca --- Devojka sa kojom sam imala jako prijateljsto još na prvim časovima fizike. Pomogla mi je da se tamo uklopim što bolje i budem srećna. Obožava da igra karte i sa njom sam stalno igrala "Tač" i "Remi". To je zasigurno devojčica koja mi je ulepšala ovo putovanje. Hvala joj na tome.

-Natalija, Andrea, Isidora i Maša --- Devojke koje su bile sa mnom i Cecom u sobi. Sa njima nikad nije bilo dosadno, svaka po sebi je veoma posebna tako da je divno za gledati kada se skupe zajedno. Same po sebi su mnogo harizmatične i velikim stopama koračaju ka uspehu. Šale se na svoj i tuđ račun i dosta su poztitvne, što je, naravno, za veliku pohvalu. 


-Cuki --- Dečko koji pravi najlđue face. Voli da se šali i igra stoni tenis. Ponekad ume da bude smotan ali se posle uvek našali na svoj račun. Jako pozitivna osoba.

- Vučko --- Mislim da je to dečko koji je meni ostavio jedan od najpozitivnijih utisaka. Ma koliki god problem imao sa sluhom (nosi slušni aparat) trudi se da bude skroz pozitivan i da sve posmatra kroz neku šalu. Veoma je harizmatičan kao i talentovan za mnoge stvari.


- Kralj Divčibara (Milten) --- Inače dečko koji se sam tako nazvao tako da možete da pretpostavite koliko je skroman. Ima specifičan smisao za humor ali svakako su njegovi vicevi jedni od boljih.

-David --- Tip koji zna brzo da slaže Rubikou kocku i njome se bavio skoro cele Divčibare. Voli da igra Uno i već ima 5 špilova 
istoimenih karata. 


-Cule Junior --- Dečko koji naprosto razbija fiziku. I on je takođe harizmatičan do bola. Skoro se stalno šali na svoj račun. Zvali su ga Junior jer tamo predaje i njegov tata. 

-Istoričari --- Upoznala sam mnogo ljudi koji su bili u grupi za istoričare tako da ne mogu da odvojim samo neke.
Meni i dalje nije jasno kako oni uspeju da zapamte toliko stvari, jer su nas doslovno preplavljivali činjenicama o srpskoj istoriji. Vidi se da vole ono što rade i da uživaju u raspoznavanju činjenica. Neki od njih vole da slušaju narodnu mnuziku, neki da igraju šah, neki vole da igraju fudbal i tome slično.


-Likovnjaci --- Takođe za njih važi isto što važi i za istroričare. Ima tu raznih tehnika u kojima se svako od njih ističe. Prave zaista predivne crteže kao i fotografije. Sa Ljubicom sam se možda i posebno zbližila jer imamo sličan ukus što se tiče knjiga i čitanja.  Zaista zanimljiva grupica.


I to je to za ovaj post... nadam se da vam se dopao a meni je drago što je napisan jer će ovo biti neka vrsta uspomene na sve njih. I još jednom želim da im se svima zahvalim, čitali ne čitali ovo, što su mi učinili ovo putovanje najdražom usomenom do sada.






недеља, 12. фебруар 2017.

Uživaj u onome što voliš...

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Ne, ni ja ne mogu da verujem da pišem post. Prošlo je mnogo vremena od mog poslednjeg posta i mogu reći da sam malo iskočila iz rutine. Nikako mi se nije dalo da sednem i napisem post... jednostavno nije. Jer, znala sam da ako bih krenula da ga pišem, bio bi pun negativnih stvarni što ja zaista ne želim. Pošto sam se od početka postojanja mog bloga trudila da ovo bude jedno prijatno mesto gde mogu da pokažem svoje mišljnje, bez ikakvog pritiska, loše energije... jer znam, po ličnom iskustvu, da se to lako prenosi na druge ljude. 
I zato nije bilo postva dugo vremena. Jer bih, da sam pisala postove, verovatno lupala u prazno i onda moj blog ne bi imao smisla i bilo bi naporno za čitati ga. Što ja, da se razumemo, ne želim.



Razlozi moje loše energije su bile razne stvari koje mi nisu dale da se dignem. Ružne situacije su se nizale jedna za drugom što je mene sve više bacalo u loše raspoloženje. Digla bih se ja tokom nekog vremena ali bi me opet posle par dana nešto lupilo po glavi i ja bih se opet našla na zemlji. Ali, jedna "poražavajuća" stvar za mene je bila da nisam davala svoj totalani maksimum da ispravim stvari, ali ne žalim zbog toga. Zato što, na kraju, tačnije pre par dana, iskoristila sam taj maksimum kad mi je bio najpotrebniji i nikad nisam bila srećnija. Otarasila sam se svih ružnih stvari i počela da se radujem lepim stvarima i stvarima koje me čine srećnom.


Nekoliko stvari koje volim i u kojim uživam:

- Blog. Koji mi je nedostajao do neiznemoglosti. Zaista. I drago mi je što krećem da ga vraćam na njegovo mesto u mom životu. Polako, ali sigurno.

- Subota. Moj omiljeni dan u nedelji. Kada malo promenim društvo u ono koje mi skroz odgovara. Kada odem u RCT (Regionalni Centar za talente) i tamo uživam. Radim zadatke iz fizike sa mojim prijateljima, smejem se, pričam, razmenjujem iskustva i jednistavno se odmaram  od radne nedelje na, meni, najbolji mogući način. Posle časova me čeka šetnja sa roditeljima (ili samo tatom) i vožnja vozom ili pak automobilom. I jednostavno, tu subotu ne bi menjala ni za šta.



- Divčibare. Jedna stvar koja se još nije dogodila, a koja me posebno raduje. Da skratim priču dobila sam ponudu da, zbog mog odličnog uspeha u školi i na takmičenjima, odem besplatno na Divčibare sa školom za talente. Jedna od mojih najboljih drugarica će ići sa mnom tako da jedva čeklam taj događaj :).

- Knjige i muzika. Neizostavne stvari iz mog života koje me spašavaju u mnogim situacijama. Uz njih se potpuno opustim i zaboravim na kratko na sve što me muči. Sjajan odlazak, psihčkog dela vas, na mali odmor. Ono što je svakome potebno.

-Family time. Sve vreme koje provodim sa svojom porodicom je neprocenjivo i meni najdraže vreme u toku dana. Ma kako god mi to vreme iskoristili biće kvalitetno jer smo bili zajedno.


-Programiranje robota. U poslednje vreme sam postala opsednuta slaganjem i programiranjem lego robot-a. To je zaista divan način da skratite vreme i naučite mnogo toga novog. A kada dođu prvi rezultati, od vas neće biti srećnije osobe.

-Filmovi i serije. Poslednje ali ne i najmanje važne stvari su upravo ove dve. Gledanje filmova i serija daje čoveku potreban odmor od spoljašnjeg sveta i daje nam neku skicu boljeg (drugačijeg) života. Što je zapravo dobro. Jer nada je najsnažnije oružje kojim možemo da se branimo od bilo čega. A da ne pričam koliko umeju da budu zanimljive :).