Život jedne tinejdžerke

Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Iskreno, uopšte se ne ponosim time da sam trebala da se opasno prehladim da bi opet krenula da pišem.
Nisam se javljala od 31. avgusta i da imam opravdanje za to, sad, da li će ono biti opravdano ili ne zavisi od vašeg načina gledanja na stvari. Well, nadam se da će te uživati i možemo početi sa postom :).

Početnom predodnog meseca, tačnije septembra, još tačnije 1. septembra, otpočela je nova školska godina. Za mene, jedna od najvažnijih. Pošla sam u srednju školu. Jao Bože, ne mogu da vam opišem koliko sam bila uzbuđena, potresena, prestravljna
... Odlučila sam da upišem pravni smer, i svoj cilj sam ostvarila. Isprva sam bila veeeeeeoma nesigurna ali sada znam da uopšte nisam pogrešila. Ni oko čega.
Jedan od izazova oko srednje bio je taj da sa mnom ne bi išao niko iz moje škole, čan ni drugačiji smer. Bila bih tamo sama i bez prijatelja, ili sam ja tako mislila. U stvari, moje sadašnji
stav, jeste da je tako i bilo bolje. Jer neki koji su imali krug poznanika i nisu toliko pričali sa ostalima ta su sagradili barijeru koju je i sada teško ukloniti. Ja sam se, na svu sreću, odlično uklopila. Imam 5 baš bliskih prijatelja ali se i sa drugima veoma dobro slažem. I što je najvažnije od svega, ni sa kim nisam na "krv i nož" zbog čega mi je neopisivo drago. Imam odlične profesore, koji su puni razumevanja (ammmm), i koji ne traže mnogo (aaaaaammmmmmmmm), ali nisu najgori na svetu. Škola kao škola je u odličnom, ma šta odličnom (!?), savršenom stanju ako je upoređujemo sa mojom osnovnom. 
Tako da sveukupno mišljenje: nova školska godina nije mogla bolje da počne.

 Knjga koja me je dirnula i totalno promenila pogled u mnogim stvarima jeste "Looking for Alaska" iliti "U potrazi za Aljaskom". Knjigu sam pročitala pre jednu godinu po prvi put. Potresla me je, nije mi bila baš nešto naročito, i razočarala sam se. Onda, dala sam joj drugu šansu, pročitala je roku od dan i po i oduševila se. I sada, trenutno, u meni se pojavio jedan stav a to je da za neke knjige treba da odrastemo. Ne mislim ovako uopšteno već psihički. I sada sam sigurna u jedno: za nekoliko godina, kada budem opet čitala "Malog princa" ili "U potrazi za Aljaskom" još više ću razumeti njihovu savršenost. Jer, to tako ide.

Film, tačnije svi delovi filma kojima sam postala opsednuta - Star Wars. O Bože, O Bože. Kao manja, prvi put, sam gledala Star Wars koji smo kupili na CD-u dan pre. Roditelji su mi uzbudljivo pričali kako su, sadašnja poslednja tri dela (ako živite ispod kamena ne znate da je izašao i 7 deo) bila prva tri dela i kako oni ništa nisu znali. Ni ko je Dart Vejder, ni kako se ranije zvao, ni da je imao sina (Jao najveći obrt u kinematografiji: "Luke, I'm your fater" mislim eejjjj. Koliki je to šok bio.) ništa, ništa, ništa. A da je sad snimljen ceo uvod u svu tu priču (sadašnja prva tri dela). 

Da vas ne zamaram celom tom pričom i spojlovanjem (he-he-he) odlučila sam da ponovo gledam taj film i ostala sam ODUŠELJENA. Ako niste nikada gledali Star Wars imate ogroomnu preporuku.

I na kraju serija kojom sam bila oduševljena jesu Vampirski dnevnici (kliše. znam.). Krenula sam da je gledam pre par godina, moćne sile su me zaustavile i onda sam ostala u neznanju (plaky). Ponovo sam pre manje od pola meseca počela da gledam tu diiiiiivnu seriju tako da očekujem da uskoro ponovo postanem opsednuta sa svime time (ne osuđujte me :))

Neka vas sila prati :D

P.S. moja najslušanija pesma u toku septembra (pored pesme RUDE koju sam već postavila na ovom blogu u nekom od predhodnih postova :))