Zdravo pametni svete, vaša štreberka ovde!
Gledam slike na We <3 it-u i sine mi ideja. Da li ste pročitali lektiru Radoja Domanovića "Mrtvo more"? Ako niste obavezno je pročitajte, jer verujte mi, neke stvari će vam biti jasnije.
Mi svi zajedno živimo na jednoj planeti - planeti Zemlji. Ima nas približno 7 milijardi. Svako raste sa nekom svojom pričom. Svako se bori u svojim ratovima. Svako je drugačiji! Ili bar mislimo tako. Koliko jezika ima na ovoj planeti? Koliko religija? Ne znamo im broja. Koliko približno lica iz svog života pamtite? Koliko ste ljudi videli? Koliko ste ljudi čuli? Bezbroj! Spolja svi izgledaju različito. Ali unutar ljudi postoji nešto što počinje da me plaši. Znate li koliko puta ste promenili svoje mišljenje zbog drugog koji se ne slaže sa vama? Zamislite ovako: vidite jednu prelepu majicu u izlogu, a u šoping ste išli sa drugaricom, vama se ta majica strašno sviđa ali vaša drugarica misli da je grozna. Šta ćete uraditi? Ja bih se iskreno složila sa drugaricom i pognute glave izašla iz radnje za njom. POGREŠNO! Mi se bojimo da iskažemo svoj stav, da kažemo šta mislimo. Bojimo se posledica, podsmeha, i ogovaranja. Šta ćemo ako se majica koja se ne sviđa našoj drugarici ne sviđa ni ostalima, pa kada krenu da se smeju...lele. Pa šta ćemo onda, čak i ako se nekoj drugoj drugarici stvarno svidi majica rećiće da je ružna da se ne bi izdvajala iz mase. Mase u kojoj se svaka žrtva koja ima bar malo različitosti u sebi guši.
Znate li šta je mrtvo more. To je najmirnije jezero na svetu. Nema talasa, cunamija...ničega.Voda je ustajala, zelena i smrdljiva. Ljubomora je čudo! Kada ljudi vide nekoga ko se izdiže, pravi korake, pravi talase, spuštaju ga na zemlju, nedajući mu da ustane. Zato mi "štreberi" ponekad nismo prihvaćeni u društvu...zato nas i ismevaju. Ne mogu da prihvate da je neko drugačiji od njih, da ima bolju ocenu, da se trudi za nešto za šta se drugi ne zalažu.
Zato se bojim ljudi. Bojim se da "sutra" na svetu neće biti čoveka koji je različit. Da li ste primetili da svaki dan radimo iste stvari. Da nam je tako zacrtano. I svi odrasli rade iste stvari svaki dan. Ustaju, idu na posao, vrate se, jedu, popričaju sa porodicom i idu na spavanje. Ljudi koji imaju problema sa zdravljem ne idu čak ni na posao, nemoćni su da rade tako nešto...njima je još gore. Pa zar vam nije dosta toga?! Svaki dan isto, isto, isto! E pa meni je dosadilo! Ne želim više da pratim masu, ne želim više da se bojim šta će drugi reći, ne želim više da svaki dan radim iste stvari, ne želim da budem još samo jedno lice pored kojeg ste prošli skroz nezainteresovano. Zato pišem blog, zato idem na takmičenja, zato učim, zato me zovu štreberkom, zato mi ne daju da ustanem...zato to želim da se izdignem iz mase. Zato vama kažu da ne trebate da radite druge stvari, da vežbate neki sport, neku novu tehniku...ne žele da vas doživljavaju čudakom. VI ne želite da vas doživljavaju čudakom. Koliko imate ne ispunjenih želja? Koliko ljudi je umrlo a da nije ispunilo stvari o kojima mašta. Mnogo! Nemojte da pravite istu grešku! Radite na sebi, rizikujte...neko će vam se smejati, izbegavati vas? Baš vas briga! Vi pratite svoj cilj, svoje snove i nemojte da nikome date da ga uništi jer to je stvar koja će vas uvek držati u životu...vera.
Nadam se da ste shvatili poruku koju sam htela da vam prenesem i da ste počeli da se budite. Da težite ka svojim snovima i stavovima. I zapamtite: VI TO MOŽETE!
Gledam slike na We <3 it-u i sine mi ideja. Da li ste pročitali lektiru Radoja Domanovića "Mrtvo more"? Ako niste obavezno je pročitajte, jer verujte mi, neke stvari će vam biti jasnije.
Mi svi zajedno živimo na jednoj planeti - planeti Zemlji. Ima nas približno 7 milijardi. Svako raste sa nekom svojom pričom. Svako se bori u svojim ratovima. Svako je drugačiji! Ili bar mislimo tako. Koliko jezika ima na ovoj planeti? Koliko religija? Ne znamo im broja. Koliko približno lica iz svog života pamtite? Koliko ste ljudi videli? Koliko ste ljudi čuli? Bezbroj! Spolja svi izgledaju različito. Ali unutar ljudi postoji nešto što počinje da me plaši. Znate li koliko puta ste promenili svoje mišljenje zbog drugog koji se ne slaže sa vama? Zamislite ovako: vidite jednu prelepu majicu u izlogu, a u šoping ste išli sa drugaricom, vama se ta majica strašno sviđa ali vaša drugarica misli da je grozna. Šta ćete uraditi? Ja bih se iskreno složila sa drugaricom i pognute glave izašla iz radnje za njom. POGREŠNO! Mi se bojimo da iskažemo svoj stav, da kažemo šta mislimo. Bojimo se posledica, podsmeha, i ogovaranja. Šta ćemo ako se majica koja se ne sviđa našoj drugarici ne sviđa ni ostalima, pa kada krenu da se smeju...lele. Pa šta ćemo onda, čak i ako se nekoj drugoj drugarici stvarno svidi majica rećiće da je ružna da se ne bi izdvajala iz mase. Mase u kojoj se svaka žrtva koja ima bar malo različitosti u sebi guši.
Znate li šta je mrtvo more. To je najmirnije jezero na svetu. Nema talasa, cunamija...ničega.Voda je ustajala, zelena i smrdljiva. Ljubomora je čudo! Kada ljudi vide nekoga ko se izdiže, pravi korake, pravi talase, spuštaju ga na zemlju, nedajući mu da ustane. Zato mi "štreberi" ponekad nismo prihvaćeni u društvu...zato nas i ismevaju. Ne mogu da prihvate da je neko drugačiji od njih, da ima bolju ocenu, da se trudi za nešto za šta se drugi ne zalažu.
Zato se bojim ljudi. Bojim se da "sutra" na svetu neće biti čoveka koji je različit. Da li ste primetili da svaki dan radimo iste stvari. Da nam je tako zacrtano. I svi odrasli rade iste stvari svaki dan. Ustaju, idu na posao, vrate se, jedu, popričaju sa porodicom i idu na spavanje. Ljudi koji imaju problema sa zdravljem ne idu čak ni na posao, nemoćni su da rade tako nešto...njima je još gore. Pa zar vam nije dosta toga?! Svaki dan isto, isto, isto! E pa meni je dosadilo! Ne želim više da pratim masu, ne želim više da se bojim šta će drugi reći, ne želim više da svaki dan radim iste stvari, ne želim da budem još samo jedno lice pored kojeg ste prošli skroz nezainteresovano. Zato pišem blog, zato idem na takmičenja, zato učim, zato me zovu štreberkom, zato mi ne daju da ustanem...zato to želim da se izdignem iz mase. Zato vama kažu da ne trebate da radite druge stvari, da vežbate neki sport, neku novu tehniku...ne žele da vas doživljavaju čudakom. VI ne želite da vas doživljavaju čudakom. Koliko imate ne ispunjenih želja? Koliko ljudi je umrlo a da nije ispunilo stvari o kojima mašta. Mnogo! Nemojte da pravite istu grešku! Radite na sebi, rizikujte...neko će vam se smejati, izbegavati vas? Baš vas briga! Vi pratite svoj cilj, svoje snove i nemojte da nikome date da ga uništi jer to je stvar koja će vas uvek držati u životu...vera.
Nadam se da ste shvatili poruku koju sam htela da vam prenesem i da ste počeli da se budite. Da težite ka svojim snovima i stavovima. I zapamtite: VI TO MOŽETE!
Pa ovo je stvarno predivno! Potpuno se slažem sa tobom. Velika većina ljudi želi da se uklopi u masu, ali, baš suprotno, ja volim što sam drugačija i ne čeznem da budem kao "ostali". Naravno, imam svoje momente kada pomislim kako bih želela da sam u položaju kao neka osoba, ali se zamislim i shvatim da mi to zapravo i ne treba jer ne znači da je to što ta osoba ima bolje i prihvaćenije. Nadam se da si i sama sebe probudila na neki način i da, kada budeš otišla sa drugaricom u šoping i budeš pronašla savršenu majicu da ćeš je uzeti bez obzira na to da li se majica dopada i tvojoj drugarici. Zapamti, bitno je ono što ti misliš i želiš...♥♥
ОдговориИзбришиHvala ti puno Višnja ♥♥♥
ИзбришиOvaj post me je iskreno oduševio... ❤
ОдговориИзбришиI naveo me na razmišljanje.. pa jeste, svi radimo iste stvari, i tako doveka.. Ustaješ, radiš (ideš u školu), jedeš, spavaš. Na to je spala naša svakodnevica, stvarno tužno. Više se niko ne izdvaja, ne želi da bude poseban, naravno svaka čast izuzecima, kao i tebi. :) ❤ Ljudi su iz daljine svi isti, međutim, kada im se malo približiš, svi smo različiti, mada većina više to ne želi da iskaže.. ❤❤
<333333333333333333333333333333333
eslyisworldview.blogspot.rs
Potpuno si u pravu Nađa... <33333333 :)
Избриши