Странице

четвртак, 10. децембар 2015.

Glad u Africi...

Dragi moji, došao je red da i Anastasija napiše post. Drugi blogeri, koje ja pratim, su odjednom počeli da izbacuju mnoogo postova, i onda sam ostala u zaostatku. Ali, nadoknadiću to, časna blogerska. Da li sam ja jedina koja ima problema sa geografijom? Nadam se da nisam. U beskrajnim satima u učenju iste naiđoh na lekciju "Afrika" i zaprepastila me priča o masovnom umiranju u Africi od gladi.


Svi znamo priče starijih koji uvek kažu "Samo ti bacaj hranu dok jadna deca u Africi gladuju". Međutim to ne pričaju iz loših razloga. Tamo ljudi nemaju razvijenu privredu i zato su u zaostatku u odnosu na čitav svet. Ali deca koja gladuju su na mene ostavila neverovatan utisak. Da li ste znali da godišnje umre i do 15 miliona ljudi od gladi od kojih su 16 500 deca koja imaju manje od 5 godina? Da li ste znali da za cenu jedne raketne bombe 15 000 dece može jesti svakodnevno čak 5 godina?




Ljudi troše pare na velike zgrade, ratove, veštačka ostrva, skupe jahte, umesto da spasu nečije živote! Čak i jedan veličanstveni put u svemir izgleda glupo ako u svetu umre bar jedno dete! Na ovom svetu ima dovoljno čak i previše hrane za sve, za svih 7 miliardi koliko nas ima! Nemojte da me shvatite pogrešno, ja kao Anastasija ne mogu svoj ručak da odnesem u Afriku, ali mogu da pokušam da utičem na svest ljudi ovim postom! 3 miliona ljudi se bori da preživi od gladi, deca masovno umiru a što je najgore, mnoge ljude nije ni briga za to!

Najgore stanje je na
Somaliji u Africi. Svi smo mi ljudi ali retko ko moze da pokaže da je čovek. Od gladi se umire više nego od malarije, tuberkuloze i još nekih opasnih bolesti! Na sreću, glad se može izlečiti, i ljudi su već krenuli da rade na tome. Svake godine umre 17 000 ljudi manje nego predhodne godine. 
Ali, na žalost, glad postoji i u našim zemljama tako da sam odlučila da napravim dobru stvar. Moju mesečnu uplatu na kredit od 500 dinara daću narodnoj kuhinji Srbije na Kosovu i Metohiji. Na samu pomisao da ću nekome priuštiti hranu osećam veliko zadovoljstvo.



Volela bih da i vi razmislite o ovoj temi, i dobro se zapitate pre nego što bacite hranu u smeće. Naravno, ne kažem da nesmete da jedete picu i druga zadovoljstva, ali morate biti srećni zbog onog što imate, jer neko nema ni to. Želim vam da budete srećni i nasmejani. Pozdrav do sledećeg posta :).


2 коментара:

  1. Vau, odusevila si me postom i svescu o necemu takvom. Nazalost jako malo ljudi u Srbiji moze bar sebi da priusti normalan zivot ali to nije opravdanje za one koji ZAISTA imaju uslova a ne zele da nekome pomognu. I nisi ti ni u kakvom zaostatku, pisi kad mozes i kada ti zelis ;) Super siii ♥♥♥♥ Ja nemam neki problem sa geografijom, imamo divnu nastavnicu koja nam jako dobro objasnjava tako da sam zadovoljna :) Nadam se da ces imati zakljucenu peticu :)

    ОдговориИзбриши
  2. Jaooo Katie mnogo mi je drago što delimo mišljenje oko nečeg ovakvog. Drago mi je zbog geografije što se tebe tiče, i nama nastavnica dobro objasni ali ima maloo jače kriterijume, tako daa... Hvala nadam se da hoću.

    ОдговориИзбриши